Zalivanje paradajza: česte greške

Od svega što se gaji u bašti, paradajz je onaj koji najviše voli da te kazni za greške u zalivanju. Možeš da ga lepo posadiš, da ga nahraniš, da mu daš najbolje mesto na suncu, pa da ti sve to ode u vetar zbog jedne jedine pogrešne navike sa crevom u ruci. Zato je zalivanje paradajza tema o kojoj svake godine pričam komšijama, jer devet od deset njih pravi bar jednu od grešaka koje ću vam ovde nabrojati.

Moj deda bi rekao da paradajz nije razmaženo dete nego ozbiljan radnik, ali radnik koji traži red. Daj mu vodu kad treba i koliko treba, i rodiće ti tako da ne znaš kome ćeš da deliš. Ali poigraj se sa njim, čas suša čas potop, i dobićeš ispucale plodove, crnu trulež na dnu i bolesno lišće. Evo tih grešaka koje sam i sam pravio dok nisam naučio, pa da ih vi preskočite.

Greška prva: zalivanje po listu

Najgora navika koju viđam jeste prskanje paradajza po lišću iz creva, onako od oka, kao da pereš auto. List ne pije vodu, koren pije, pa sva ta voda po lišću ne samo da je bačena, nego pravi pravu štetu. Mokar list na vrelini je raj za plamenjaču i ostale bolesti koje paradajz najviše kose, a baš plamenjača ume za jedan vlažan dan da ti pocrni cele biljke.

Ja zalivam isključivo pri zemlji, oko stabljike, polako, da voda stigne dole do žila a da ne kvasi lišće. Najbolje je rukom i mirno, ili kap po kap ako imaš takav sistem. Ako vidiš da ti je paradajz dobio smeđe i žute fleke po donjem lišću, prvo se zapitaj da li ga zalivaš po listu, jer to je najčešći krivac.

Greška druga: neredovno zalivanje

Ovo je tiha greška od koje najviše ljudi izgubi rod, a da i ne shvati šta se desilo. Paradajz mrzi naglu promenu, čas suša čas potop. Kad ga pustiš da se osuši pa onda naglo obilno zaliješ, plod naglo upije vodu, koža ne stigne da prati taj rast i plod pukne. Vidiš one ružne pukotine na vrhu zrelih paradajza, e to nije bolest, to je tvoje neredovno zalivanje.

Još gora posledica te neravnomerne vode je crna trulež na dnu ploda, ona tamna, ulegnuta fleka koju svi mrze. Ljudi misle da je to gljivica pa traže prskanje, a zapravo je to znak da biljka nije mogla ravnomerno da povuče kalcijum iz zemlje, baš zato što je voda dolazila na mahove. Lek nije u flašici, lek je u redovnom, ujednačenom zalivanju. Drži ritam i taj problem će sam nestati.

Greška treća: voda u podne i hladna voda

Mnogi zalivaju paradajz baš u podne, kad vide da mu je vruće i da list klone, misleći da mu pomažu. A to je dvostruka šteta. Kapljice na listu pod jakim suncem deluju kao sitna sočiva i prave opekotine, a veći deo vode ispari sa tople zemlje pre nego što stigne do korena. Onaj klonuli list u podne je normalna odbrana biljke od žege, a ne znak da je žedna, i on se sam digne čim popusti sunce.

Druga strana iste greške je zalivanje ledenom vodom pravo iz dubokog bunara po vrelom danu. To je za paradajz pravi šok, kao da tebe neko zimi polije hladnom vodom. Ja vodu iz bunara ostavim u buretu da odstoji, da se ugreje na temperaturu vazduha, pa tek onda zalivam. Evo kratke liste kako i kada ja zalivam svoj paradajz:

• Rano ujutru ili predveče, nikad u podne
• Uvek pri korenu, nikad po listu
• Vodom koja je odstajala, ne ledenom iz bunara
• Retko ali obilno, da voda ide duboko
• Uz sloj malča oko biljke da vlaga ostane

Greška četvrta: previše vode kad plod sazreva

Ima i obrnuta greška od suše, a to je davljenje paradajza vodom, pogotovo pred kraj kad plodovi počnu da crvene. Paradajz koji se prezaliva u toj fazi daje plodove vodnjikave, bljutave i bez onog pravog ukusa zbog kog ga uopšte i gajimo. Korenje koje stalno stoji u mokroj zemlji počne i da truli, pa biljka oboli.

Ja zato pri kraju sezone, kad plodovi krenu da zru, namerno malo smanjim zalivanje. Tako paradajz bude slađi, mesnatiji i ukusniji, jer nije razvodnjen. To je stara mudrost koju sam pokupio od komšije Žike, koji ima osamdeset godina i paradajz takav da ljudi navraćaju samo da ga probaju. Malo gladi i žeđi pred kraj, kaže Žika, pa plod skupi svu slast u sebe.

Kako ja proveravam da li paradajz traži vodu

Nikad ne zalivam po navici ni po kalendaru, nego proverim rukom, onako kako me je deda naučio. Zabodem prst u zemlju kraj korena do drugog članka. Ako je dole vlažno, ne diram, makar površina izgledala suvo. Ako je i dole suvo, vreme je za zalivanje. Toliko je to prosto, a koliko ljudi nikad to ne uradi, nego zalivaju iz navike svako veče i čude se što im korenje truli.

Najveći prijatelj u svemu ovome mi je malč, sloj slame ili prosušene trave oko biljaka. Zemlja ispod njega ostaje vlažna mnogo duže, pa paradajz dobija onu ujednačenu vlagu koju toliko voli, a ja zalivam upola ređe. O malču i o zalivanju uopšte pisao sam šire u tekstu o tome kako da zalivaš baštu leti a da ne potrošiš svu vodu uzalud, pa pogledaj i to ako želiš da uštediš i vodu i leđa.

Moj savet za kraj

Paradajz nije težak za gajenje, paradajz je samo strog prema neredu. Daj mu vodu pri korenu, daj mu je u pravo vreme, drži ujednačen ritam i ne davi ga pred kraj, i on će ti vratiti punu korpu slatkih plodova. Sve te greške koje sam nabrojao i sam sam napravio prvih godina, pa znam koliko boli kad ti rod propadne zbog sitnice koja se lako izbegne.

Ako tek krećeš sa svojom prvom njivom paradajza, predlažem da prvo pročitaš kako se uopšte gaji paradajz od rasada do berbe, pa onda primeni ova pravila zalivanja na ono što posadiš. A kako sam ja od čoveka iz betonskog bloka postao baštovan koji paradajz prodaje na pijaci u Topoli, ispričao sam na stranici o meni, pa ko ima volje neka svrati i tamo. Voda je u bašti kao i u životu, nije važno koliko je imaš, nego koliko mudro znaš da je daš.