Zalivanje Bašte Leti: Kako Da Ne Potrošiš Svu Vodu Uzalud

Leto je za baštovana i blagoslov i muka u istom danu. Ono isto sunce koje ti daje rod ume za jedno popodne da spali sve što si mesecima negovao. I na kraju se cela ta letnja borba svede na jednu jedinu stvar, na vodu. Kako i kada zalivaš, to ti odredi da li ćeš imati punu trpezu ili sasušene biljke koje samo tužno vise i mole za kišu koje nema.

Moj deda nije imao ni crevo ni bunarsku pumpu, nosio je vodu u dve kante sa izvora koji je bio dobrih dvesta metara od bašte. Pa je ipak imao najlepšu baštu u celom selu, takvu da su ljudi navraćali samo da je vide. Naučio me je tada nešto što nisam razumeo dok i sam nisam počeo da kopam: nije važno koliko vode imaš, nego kako je trošiš. Evo šta sam za ovoliko leta naučio o zalivanju, pa da i vama bude lakše.

Kada zalivati, a kada nikako

Najveća greška koju viđam kod ljudi, i koju sam i sam pravio prve godine, jeste zalivanje u podne kad je najtoplije. Logika izgleda zdrava. Biljci je vruće, žedna je, daću joj vode da se rashladi. A zapravo joj praviš dvostruku štetu. Prvo, kapljice vode na listu pod jakim suncem deluju kao sitna sočiva i biljka dobije prave opekotine, žute fleke koje posle ne prolaze. Drugo, veći deo te vode ispari sa tople zemlje pre nego što uopšte stigne do korena, pa si trošio vodu uzalud.

Ja zalivam ujutru rano, dok sunce još nije izašlo iznad krošanja, ili predveče kad popusti najjača žega. Tada zemlja ima vremena da popije vodu i da je zadrži preko noći. Ako moraš da biraš samo jedan termin, jer ne stižeš dvaput, biraj jutro. Tako biljka uđe u vreli dan napojena i spremna, a list se osuši pre večeri pa nema vlage koja preko noći poziva bolesti i buđ.

Predveče zalivanje je dobro, ali ima jednu manu. Ako zaliješ kasno, list ostane mokar celu noć, a vlažan list u toploj letnjoj noći je raj za plamenjaču i ostale gadosti. Zato ako zalivaš uveče, gledaj da to bude koren, ne list, i da bude rano predveče da stigne malo da se prosuši.

Koliko vode je dovoljno

Ovo je važnije nego što većina ljudi misli, i ovde se najviše greši. Bolje je zaliti retko ali obilno, nego svaki dan po malo. Kad zalivaš površno, samo da pokvasiš vrh zemlje, korenje se navikne da traži vodu pri površini, pa ostane plitko, slabo i ranjivo na svaku sušu. Čim jedan dan preskočiš, biljka klone.

Kad zalivaš obilno, na nekoliko dana, voda ide duboko u zemlju, a korenje ide za njom naniže i biljka postane jača, dublje ukorenjena i mnogo otpornija na sušu. Takva biljka ti oprosti i ako je jednom zaboraviš, jer ima rezerve dole u dubini.

Ja nikad ne zalivam po navici ni po kalendaru, nego proverim rukom. Zabodem prst u zemlju do drugog članka, onako kako me je deda naučio. Ako je dole vlažno, ne diram, makar površina izgledala suvo. Ako je i dole suvo, vreme je za zalivanje. Toliko je to prosto, a koliko ljudi nikad to ne uradi, nego zalivaju iz creva svako veče po navici i čude se što im korenje truli.

Malč, najbolji prijatelj suvog leta

Ako ti je iole stalo do uštede vode, ništa ti neće pomoći kao dobar sloj malča. To je prekrivka koju staviš oko biljaka, a može biti slama, pokošena i prosušena trava, suvo lišće, ili zreo kompost. Zemlja ispod tog sloja ostaje vlažna mnogo duže, jer sunce ne dolazi direktno do nje pa voda sporije isparava.

Kod mene, leje pokrivene malčem traže upola manje zalivanja od onih golih, a u jeku jula to je ogromna razlika i za vodu i za moja leđa. A uz to, malč zadržava i korov, jer mu ne da svetlost da nikne, pa imam i mnogo manje pljevljenja. Trostruka korist od jedne proste stvari, kao i kod komposta o kome sam pisao kad sam objašnjavao kako se pravi kompost za početnike.

Jedini savet, ne stavljaj malč predebelo odjednom oko mladih biljaka i ne lepi ga uz samo stablo, jer ume da zadrži previše vlage baš tu gde ne treba i da izazove trulež. Ostavi malo prostora oko stabljike, pa raširi malč okolo.

Čime zalivati i kako

Najbolja voda za baštu je kišnica. Mekana je, nema hlora, i biljke je vole više od svake druge. Ja imam dve velike plastične bačve postavljene ispod oluka, koje se napune za jednu pristojnu letnju kišu i posle mi traju danima. To je najjeftinija i najbolja voda koju možeš imati, a treba ti samo bačva i malo snalaženja sa olukom.

Ako koristiš vodu iz česme ili iz vodovoda, pusti je da odstoji u kanti ili buретu preko noći pre nego što zalivaš. Tako hlor ispari, a i voda se ugreje na temperaturu vazduha, pa ne praviš biljci šok ledenom vodom po vrelom danu. Hladna voda iz dubokog bunara pravo na koren u podne ume da napravi više štete nego koristi.

I još jedna stvar koju stalno ponavljam, zalivaj koren, a ne list. List ne pije vodu, koren pije. Pa što ćeš da prskaš lišće na sve strane i da hraniš bolesti, kad sva korist ide dole u zemlju. Zato ja volim mirno zalivanje pri samom tlu, polako, da voda ne odnese zemlju i da stigne tamo gde treba, do žila.

Šta kad te nema nekoliko dana

Pošto i ja i Gordana volimo da odemo kod sinova i unuka, a to ume da potraje, naučio sam par trikova da mi se bašta ne osuši dok me nema. Pre puta dobro nalijem, do dubine, pa sve prekrijem debljim slojem malča. Za neke saksije i osetljivije biljke koristim staru foru sa plastičnom flašom, zabodeš punu flašu sa probušenim čepom naopako pored biljke, i ona polako ispušta vodu danima.

Nije to savršeno kao da si tu, ali spasava stvar. A za svaki slučaj, uvek zamolim komšiju Žику da baci oko, pa ako udari neka nedelja paklene vrućine, da kvasne najosetljivije. Tako mogu mirno da odem, a da me ne čeka groblje od sasušenog povrća kad se vratim.

Moj savet za kraj

Bašta leti ne traži da budeš stalno zalepljen za nju, traži da budeš pametan. Zaliješ kako treba ujutru, pokriješ zemlju malčem, sakupljaš kišnicu, i možeš mirno da živiš svoj život, a da ti povrće i dalje napreduje. Ko nauči da gospodari vodom, taj je naučio dobru polovinu celog baštovanstva, to vam ja kažem.

Ako tek krećeš sa svojom prvom letnjom baštom, predlažem da prvo pročitaš šta sve može da se sadi u junu, pa onda primeni ova pravila zalivanja na ono što posadiš. A ako te zanima kako sam ja uopšte završio sa baštom u poznim godinama, posle cele jedne karijere za volanom autobusa, to sam ispričao na stranici o meni.

Voda je u bašti kao i u životu. Nije važno koliko je imaš, nego koliko mudro znaš da je potrošiš.