Šta saditi u septembru: poslednji voz pred jesen

Komšija Žika mi svake godine oko Male Gospojine kaže isto: „Čedo, gotova bašta, sad se čeka proleće." I svake godine mu ja u oktobru odnesem vezu sveže rotkvice i gledam ga kako ćuti.

Septembar nije kraj bašte nego njen poslednji voz, i ko na njega uskoči, bere svežu zelen dok komšiluk kupuje uvezenu na pijaci. Neće u septembru više ništa krupno, to je istina, ali za spanać, salatu, rotkvicu i luk je ovo mesec kao poručen: zemlja još topla od leta, sunce više ne bije kao u julu, a jutarnja rosa radi pola posla oko zalivanja. Moj deda bi rekao da pametan domaćin seje dok drugi spremaju baštu na spavanje, pa da vidimo šta se još stigne.

Šta se seje u septembru direktno u zemlju?

U septembru se direktno u leju seju spanać, zimske sorte salate, rotkvica i mladi luk, a krajem meseca kreće i sadnja ozimog belog luka. To je kraća lista nego u avgustu, ali je zato sigurnija: sve na njoj voli svežije dane i nijedna od ovih kultura ne beži od prve slane.

• Spanać je glavna zvezda meseca. Posejan početkom septembra daje berbu već u jesen, a dobar deo prezimi pod snegom i krene čim zatopli, pa u proleće berete dok drugi tek seju. Sejem ga plitko, na santimetar do dva, u redove na dvadesetak santimetara.
• Zimska salata, one tvrđe, otporne sorte za prezimljavanje, seje se tokom septembra. Ona neće glavicu praviti sada, nego će kao mlada biljka sačekati zimu i završiti posao u rano proleće.
• Rotkvica je za nestrpljive, od setve do berbe prođe tri do četiri nedelje. Septembarska rotkvica je meni slađa od prolećne, jer u svežim danima ne postane šuplja i ljuta kao po vrućini.
• Mladi luk iz arpadžika posađen sada da perje u jesen, a ono što ostane u zemlji preko zime, dočeka vas u rano proleće kad je na pijaci najskuplje.
• Matovilac i rukola za one koji vole sitnu zelen, seju se ceo mesec i trpe hladnoću bolje od svake salate.

Jedno upozorenje iz iskustva: u septembru svaki dan vredi. Nije isto posejati spanać prvog i dvadeset petog, jer dani se skraćuju i biljka sve sporije raste. Ono što prvog septembra stigne za jesenju berbu, krajem meseca stiže tek na proleće. Zato ja sejem čim se leja isprazni, istog vikenda, bez odlaganja.

Kada se sadi beli luk i zašto baš krajem septembra?

Ozimi beli luk se kod mene sadi od kraja septembra pa kroz oktobar, kad zemlja počne osetno da se hladi, a čen do prvih mrazeva stigne da pusti koren ali ne i da istera bujno perje. U tome je cela mudrost sa datumom: posadite li prerano, po toplom, luk izbuja pa ga zima ošteti, a posadite li prekasno, ne ukoreni se kako valja i u proleće kasni.

Čenove birajte krupne, zdrave i spoljne, iz najlepših glavica, jer sitan čen daje sitnu glavicu, to je pravilo od koga još nisam video izuzetak. Sade se sa vrhom nagore, na dubinu od nekoliko santimetara, u redove na dvadesetak i više santimetara razmaka. Ja odozgo prostrem tanak sloj komposta, koliko da zemlja ne ispuca i da čen ima šta da jede kad krene.

I nemojte saditi luk na leju gde je ove godine već bio luk, ni beli ni crni, jer se u zemlji zadrže boljke koje ga prate. Kod mene luk uvek dolazi posle krastavca ili tikvica, a na svoju staru leju se vraća tek posle nekoliko godina. Kako se taj isti luk u junu vadi i sprema za zimu, opisao sam u tekstu o berbi i čuvanju belog luka, pa ako ove jeseni posadite kako valja, tamo vas čeka nastavak priče.

Kako pripremiti leju posle letnjih kultura?

Leja posle paradajza, krastavca ili boranije nije spremna za setvu istog trenutka, jer je letnja kultura celo leto jela iz nje, pa je zemlja gladna i umorna. Priprema je kratka, za jedno popodne se završi, ali se ne preskače.

Ja radim ovim redom:

1. Počupam sve ostatke stare kulture do korena. Zdravi ostaci idu na kompost, a bolesni, kao paradajz sa plamenjačom, daleko od bašte, njih na gomilu ne stavljam nikad.
2. Rasturim po leji zreo kompost ili dobro zgoreli stajnjak, otprilike šaku do dve po kvadratu, više za luk i spanać, manje za rotkvicu.
3. Plitko prekopam, samo gornji sloj, koliko da umešam hranu. Duboko ne kopam u ovo doba, nema potrebe i samo se gubi vlaga.
4. Poravnam grabuljama sitno i lepo, jer sitno seme kao spanać i salata voli ravnu, mrvičastu posteljicu, a ne grudve.
5. Zalijem leju veče pre setve, pa ujutru sejem u vlažnu i prohladnu zemlju. Deda je govorio da se u suvu zemlju seje samo korov, i za tih pola veka nisam našao ništa što bi ga demantovalo.

Posle setve, dok seme ne nikne, gornji sloj držim stalno vlažnim, a preko leje po potrebi prostrem tanak sloj pokošene trave da čuva vlagu. Čim klice provire, pokrivka se sklanja. Septembar je milostiviji od avgusta po tom pitanju, rosa i sveže noći pomažu, ali prva dva tromeseca ipak ne prepuštam nebu.

Šta još stigne ako sam zakasnio, a šta više ne vredi sejati?

Ako je već druga polovina septembra, držite se najbržih kultura i onih koje ionako prezimljuju: rotkvica, matovilac, rukola, spanać za prolećnu berbu, zimska salata i, naravno, beli luk kome je to i pravo vreme. Sve ostalo ostavite na miru do proleća, jer dan je sve kraći i biljke prosto nemaju od čega da rastu.

Da ne pamtite napamet, evo kako to izgleda kod mene kraj Topole. Rokovi su okvirni, godina godini nije jednaka, pa gledajte i nebo, ne samo kalendar.

A šta više ne vredi ni pokušavati? Kupus i kelj iz rasada za ovu jesen su prošli voz još u avgustu, boranija i cvekla takođe. Ko je te kulture hteo, trebalo je da ih posadi mesec dana ranije, o čemu sam pisao u tekstu šta saditi u avgustu, pa neka vam ta dva teksta stoje jedan uz drugi kao dva vagona istog voza.

Najčešća pitanja o setvi u septembru

Da li spanać posejan u septembru prezimi?

Prezimi, i to mu je jedna od najlepših osobina: mlada biljka sa nekoliko listova podnese sneg i mraz bolje nego prerasla, pa u rano proleće krene prva u celoj bašti. Za sigurnije prezimljavanje birajte zimske sorte i ne žalite se ako preko zime izgleda kao da se predao, u martu će vas razuveriti.

Mogu li u septembru da posejem šargarepu ili cveklu?

Za ovu godinu ne vredi, jer korenasto povrće traži više vremena i toplote nego što mu jesen daje, pa ostane tanko kao olovka. Šargarepa se kod nas seje u proleće, a postoji i pozna letnja setva, ali septembar je za nju kasno. Bolje tu leju dajte spanaću ili luku, pa ćete i nju i sebe manje mučiti.

Kada tačno da posadim beli luk, sad ili u oktobru?

Nije greška ni jedno ni drugo, važno je da čen stigne da se ukoreni pre nego što zemlja omrzne. Ja počinjem poslednjih dana septembra i završim tokom oktobra, a gledam više u zemlju i u vreme nego u datum: kad jutra postanu hladna a zemlja još radi, to je taj trenutak.

Da li leje za septembarsku setvu moram da đubrim?

Morate joj nešto vratiti, jer je letnja kultura iz nje iznela mnogo, ali umereno: zreo kompost ili dobro zgoreli stajnjak u tankom sloju sasvim su dovoljni. Svež stajnjak nikako, on je za jesenje duboko kopanje onih leja koje ostavljate prazne do proleća, a ne za leju u koju sejete sledeće nedelje.

Isplati li se uopšte setva u septembru za manju baštu?

Isplati se i te kako, jer baš sitna zelen, spanać, salata, rotkvica, mladi luk, zimi i u rano proleće na pijaci najviše košta za ono što jeste. Cene se menjaju pa ih ne uzimajte zdravo za gotovo, ali računica je kod mene svake godine ista: šaka semena naspram pune korpe, a povrh svega znate šta jedete.

Eto, to vam je moj septembar. Dok Žika sprema baštu na zimski san, ja sejem poslednju turu i znam da će mi oktobar mirisati na svežu rotkvicu, a mart na mladi spanać. Zemlja vraća onome ko je ne ostavlja samu, pisao sam to već i ponoviću dok god imam kome: uskočite na ovaj poslednji voz, mesta ima za sve.