Šta Saditi U Junu: Povrće Koje Još Stigne Da Rodi

Svake godine mi neko iz komšiluka u junu kaže istu rečenicu. Eh, Čedomire, prošlo je vreme za sadnju, sad je samo da se čeka rod. A ja ga pogledam, nasmejem se, i poведем do svoje bašte gde u junu sejem kao da je tek krenulo proleće. Jer jeste krenulo, samo druga runda.

Moj deda bi rekao da zemlja ne gleda u kalendar nego u toplotu, i bio je u pravu kao i obično. U junu je zemlja taman onakva kakvu većina semenki najviše voli. Topla je da seme brzo proklija, a još nije spržena kao što ume da bude u jeku jula. Ima čitav spisak povrća koje, ako ga sad staviš, lepo stigne da naraste i da rodi pre nego što stignu prve jesenje hladnoće.

Ja sam tu pamet pokupio tek kad sam se preselio na selo. U gradu, u onom mom bloku 44, jedino što sam sadio bila je bosiljak u saksiji na terasi, i taj mi je redovno sušio jer sam zaboravljao da ga zalijem. A sad imam bašту od hiljadu kvadrata i naučio sam da nijedan komad zemlje ne sme da stoji prazan dok ima sunca i toplote. Evo šta kod mene u junu najbolje prolazi, pa probajte i vi.

Boranija i pasulj, najzahvalniji junski usev

Ako bih morao da izaberem samo jednu stvar za junsku setvu, bila bi to boranija. Niče za nedelju dana ako je zemlja vlažna, a za nepunih dva meseca već puniš korpu. Ja sejem niski čučavac, onaj koji ne traži pritke, jer u mojim godinama ne pada mi na pamet da po vrelini zabadam kolje. Rod je sasvim dovoljan i za nas dvoje i da Gordana napuni zamrzivač za zimu.

Pasulj za zrno takođe može u junu, samo treba malo pameti pri izboru sorte. Nemoj da biraš najpoznije, jer njemu treba da stigne da se osuši na njivi pre jesenjih kiša. Ako živiš u kraju gde jesen rano stigne, ostani na ranijim sortama, pa ćeš biti miran.

Jedna stara mudrost koju sam naučio od komšije Žike, koji ima osamdeset godina i baštu kao iz slikovnice: mahunarke vraćaju snagu u zemlju. Gde god ti ostane prazna leja posle ranog krompira ili posle salate, tu ubaci boraniju ili grašak. Dobićeš i rod, a uz to si nahranio zemlju za sledeću godinu. Dvostruka korist, a ništa te ne košta osim šake semena.

Krastavac, tikvice i bostan vole toplo

Ljudi se najviše iznenade kad im kažem da je jun idealno, a ne kasno, vreme za krastavac. Krastavac voli toplo, i kad ga poseješ prerano u maju, pa udari neka hladna noć, on zakржlja i ne može da se oporavi celo leto. A onaj junski, posejan u toplu zemlju, uhvati zalet i juri kao da ga neko goni. Ja sejem direktno u zemlju, po dve do tri semenke u jednu kućicu, pa kasnije ostavim samo najjaču biljku.

Tikvice su priča za sebe. Dve do tri biljke nahrane celu kuću i još pola sela. Posadiš ih u junu, a već krajem jula ne znaš šta ćeš sa njima, pa ih nosiš komšijama, praviš musaku, pržiš, pa opet musaku. Bundeva isto može da se sadi sada, samo joj treba mesta jer se razgrana kao da hoće da osvoji celu baštu, pa je ja uvek teram ka ogradi da puzi tamo gde mi ne smeta.

Za sav taj bostan važi jedno pravilo, prosto kao pasulj: traže vodu i traže sunce. Ako im daš oboje, neće te izneveriti. Ako škrtariš na vodi, dobićeš gorke krastavce i sitne tikvice, pa nemoj posle da se ljutiš na seme.

Korenasto povrće za jesen i zimnicu

Cveklu sejem u junu svake godine i nijednom se nisam pokajao. Stigne taman da naraste za jesenju turšiju i za zimnicu, a cveklа iz sopstvene bašte nema veze sa onom iz prodavnice, to vam garantujem. Šargarepa isto može sada, samo treba strpljenja, jer ona sporo niče. Posejеš je, pa danima gledaš golu zemlju i pomisliš da ništa nije uspelo, da je seme bilo loše, da si bacio pare. A onda jednog jutra izađu sitni zeleni konci, i odahneš. Samo je redovno zalivaj dok ne nikne, to je sva tajna.

Tu je i rotkva, najbrža od svih. Za mesec dana je gotova, pa je odlična za one nestrpljive koji hoće brzo da vide rezultat svog rada u zemlji. Ja je sejem između redova sporijeg povrća, jer dok ono naraste, rotkva je već pobrana i pojedena.

Crni luk iz arpadžika takође može da se dosadi u junu ako ti je proletnji omanuo, a beli luk ostavljam za jesen, o čemu sam pisao kad sam objašnjavao kako pripremam baštu za zimu.

Zelen i salate kroz celu sezonu

Peršun, mirođija, celer i ostala zelen mogu se sejati skoro cele sezone, pa i u junu. Ja volim da imam stalno svežu zelen pri ruci, pa je sejem na svakih mesec dana u manjim količinama. Tako mi nikad ne fali za supu, za čorbу i za salatu, a Gordana je presrećna jer ne mora ništa od toga da kupuje.

Salatu posejanu u junu treba malo zaštititi od najjačeg podnevnog sunca, inače ode u cvet pre nego što stigneš da je pojedeš. Ja je obično stavim u polusenku, pored nekog višeg povrća koje joj pravi prirodan hlad. Tako traje duže i ostane mekana, a ne gorka i žilava kao kad se isprži na suncu.

Zašto junska setva ima smisla

Onaj ko ima baštu zna da je zemlja kao radnik. Ako stoji bez posla, ne donosi ništa, samo zarasta u korov. Čim oslobodiš leju od ranog povrća, ubaci nešto novo. Tako od istog komada zemlje izvučeš dva, pa i tri roda u jednoj jedinoj godini. To se zove plodored, i to su naši stari radili instinktivno, bez ijedne knjige, samo zato što su znali da zemlja mora da radi.

Ima i druga korist. Kad sve posadiš odjednom u proleće, rod ti se sruči sav u isto vreme, krajem leta, pa ne stигneš sve da prebereš i pola propadne. A kad razvučeš setvu, razvučeš i berbu, pa imaš svežeg povrća na trpezi sve do kasne jeseni. Meni to mnogo znači, jer na pijaci u Topoli mogu da prodajem duže, a i kući uvek ima nešto sveže.

Moj savet za kraj

Jun nije kraj sezone nego početak druge runde, zapamtite to. Najvažnija stvar u junskoj setvi je zalivanje, jer letnje sunce ne oprašta sušu, a tek posejana semenka je nežna kao novorođenče. Zato ja zalivam ujutru rano ili predveče, nikad u podne, a o tome ću posebno pisati jer je tema za sebe.

Ako tek počinješ sa baštom i nisi siguran odakle da kreneš, predlažem da prvo savladaš gajenje paradajza, pa onda dodaj junsku setvu kao sledeći korak. A da zemlja bude jaka i rodna, ništa ne pomaže kao dobar kompost, koji ja pravim iza voćnjaka i kunem se u njega.

Zemlja vraća tačno onoliko koliko u nju uložiš. To je jedina matematika koju sam u penziji zavoleo, i jedina koja me nikad nije prevarila. A kako sam od čoveka iz betonskog bloka uopšte postao baštovan, ispričao sam na stranici o meni, pa ko ima volje, neka svrati i tamo.