Šta saditi u julu: bašta koja rodi do mraza

Pre neki dan navrati mi komšija Žika preko ograde, pogleda moje prazne leje posle pobranog krompira i kaže, eh Čedomire, sad je tu samo da niče korov do jeseni. A ja mu na to odgovorim isto što vam i sad pišem, da pitanje šta saditi u julu nije pitanje za one koji su digli ruke od bašte, nego baš za one koji hoće da im zemlja rodi sve do prvog mraza. Jul nije kraj, jul je treća runda, samo treba znati šta da se stavi.

Moj deda bi rekao da je zemlja kao dobar konj, dok god je hraniš i teraš, ona vuče. A ja sam tu mudrost shvatio tek u penziji, kad sam od čoveka iz betonskog bloka postao baštovan sa hiljadu kvadrata zemlje koja ne sme da stoji prazna dok ima sunca. Jul jeste vreo i jul jeste težak za setvu, ali ima čitav spisak povrća koje, ako ga sad staviš i ako ga čuvaš od žege, lepo stigne da naraste i da ti puni trpezu duboko u jesen.

A ko ovo čita pred kraj meseca, neka odmah pogleda i šta saditi u avgustu, jer se julska i avgustovska setva nadovezuju jedna na drugu kao dva dobra komšije preko ograde.

Zašto se uopšte seje u julu

Mnogi misle da je sa proletnjom i junskom setvom posao gotov, pa zemlju puste da se odmara. A zemlja koja se odmara zapravo zarasta u korov i gubi snagu na badava. Onaj ko ume da gospodari baštom zna da svaka prazna leja u julu, posle ranog krompira, posle čena belog luka ili posle pobrane salate, može da primi još jedan usev.

Tu se krije i druga korist, a to je razvučena berba. Kad sve posadiš odjednom u proleće, rod ti se sruči u isto vreme krajem leta, pa ne stigneš sve da prebereš i pola propadne. A kad seješ i u julu, razvučeš berbu sve do kasne jeseni, pa imaš svežeg povrća na trpezi kad drugi već idu na pijacu da kupuju. Meni to dvostruko znači, jer i kući uvek ima nešto sveže, i na tezgi u Topoli prodajem duže od ostalih.

Evo kratke tabele koju držim u glavi, pa neka i vama bude orijentir:

Kupus, kelj i ostala kupusnjača za jesen

Ako bih morao da izaberem kralja julske setve, bio bi to kasni kupus. Njega sad sadiš iz rasada, a on ti glavice pravi tek u jesen kad zahladi i kad mu prija svežina. Letnji kupus često popuca i procveta na vrelini, ali ovaj jesenji, posađen u julu, daje tvrde i zdrave glavice koje izdrže i prve mrazeve, a baš takav je najslađi za kiseljenje u kacu.

Uz kupus idu i njegovi rođaci, kelj i karfiol, koji isto vole hladniji kraj sezone. Ja kelj posebno volim jer što ga mraz više dohvati, to je slađi, pa ga beremo i u novembru kad sve drugo već pospremiš. Kod sve te kupusnjače važi jedno pravilo, traže puno vode dok se primaju i traže zaštitu od gusenica, koje u julu znaju da napadnu mlade biljke. Ja po njima prosipam malo pepela iz furune, stari trik koji me deda naučio, i to ih lepo otera bez ikakve hemije.

Korenasto povrće, čuvar zimnice

Cveklu u julu sejem svake godine i nijednom se nisam pokajao. Stigne taman da naraste za jesenju turšiju i za zimnicu, a cvekla iz sopstvene bašte nema veze sa onom kupljenom, to vam garantujem. Šargarepa isto može sada, samo treba strpljenja, jer ona sporo niče i danima gledaš golu zemlju i pomisliš da je seme bilo loše. A onda jednog jutra izađu sitni zeleni konci i odahneš. Sva tajna je u tome da je redovno kvasiš dok ne nikne, jer ako se površina osuši, seme propadne.

Tu je i rotkvica, najbrža od svega što čovek može da poseje. Za nepunih mesec dana je gotova, pa je odlična za nestrpljive koji hoće brzo da vide rezultat. Ja je sejem između redova sporijeg povrća, jer dok ono naraste, rotkvica je već pobrana i pojedena. U julu lepo ide i niska boranija, samo je posejte do polovine meseca da stigne da rodi pre hladnoće, i dobro je zalivajte dok niče. Crni luk iz arpadžika takođe može da se dosadi sada ako ti je proletnji omanuo, dok beli luk ostavljam za jesen, o čemu sam pisao kad sam objašnjavao berbu i čuvanje belog luka.

Salate i zelen kroz celo leto

Salatu, spanać, rukolu i ostalu zelen sejem na svakih dve do tri nedelje, pa i u julu, da mi sveža zelen nikad ne fali na trpezi. Jedini je problem što julsko sunce ume sve to da otera u cvet pre nego što stigneš da pojedeš, pa salata postane gorka i žilava. Zato je ja u julu sejem isključivo u polusenku, pored nekog višeg povrća koje joj pravi prirodan hlad, ili pod staru mrežu protiv ptica koja propušta tek pola sunca.

Spanać je posebna priča. On voli kad zahladi, pa onaj posejan krajem jula uhvati zalet baš kad sunce popusti, i daje meke, sočne listove sve dok ga jesen ne zaustavi. Evo kratke liste zeleni koju kod mene u julu uvek ima:

• Salata, ali samo u senci višeg povrća
• Blitva, seče se list po list pa stalno tera novo
• Spanać, najbolji za kraj jula
• Rukola, brza i otporna
• Mirođija i peršun, za supu i zimnicu
• Vlašac i mladi luk, za svaki dan

Greške koje ljudi prave u julskoj setvi

Najveća greška u julu je setva po podnevnoj žezi i u suvu, sprženu zemlju. Tek posejana semenka je nežna kao novorođenče i ako je staviš u vrelu, suvu zemlju, ona se prosto skuva i nikad ne nikne. Ja zato pre julske setve uveče dobro nalijem leju, posejem rano ujutru dok je zemlja još hladna, i odmah prekrijem tankim slojem malča da vlaga ostane unutra.

Druga greška je zaboravljanje na zalivanje posle nicanja, jer u julu jedan jedini propušten dan ume da spali mlade biljke do korena. O tome sam posebno pisao, pa ako još nisi, pročitaj kako da zalivaš baštu leti a da ne potrošiš svu vodu uzalud, jer ti bez toga nijedna julska setva neće uspeti. Treća greška je sejanje pretoplih sorti, onih koje vole žegu, kad njima više nije vreme. U julu se okreni hladnijim, jesenjim sortama, pa ćeš biti miran.

Moj savet za kraj

Jul nije vreme da se sedi u hladu i čeka jesen, jul je vreme da se posadi ono što će tu jesen napuniti trpezu i kacu. Zaliješ kako treba, posadiš jesenje sorte, zaštitiš mlade biljke od žege, i dok komšije gledaju prazne leje, tebi raste novi rod. Zemlja vraća tačno onoliko koliko u nju uložiš, to je jedina matematika koju sam u penziji zavoleo i koja me nikad nije prevarila.

A da zemlja bude jaka i da izdrži tri roda u jednoj godini, ništa ne pomaže kao dobar kompost, koji ja pravim iza voćnjaka i kunem se u njega, a kako se to radi ispričao sam u tekstu o tome kako se pravi kompost kod kuće. Ko nauči da nijedan komad zemlje ne ostavi prazan dok ima sunca, taj je naučio pravu mudrost bašte, to vam ja kažem iz svog dvorišta kraj Topole.