Priprema Bašte Za Zimu: Kako Zatvoriti Sezonu Kako Treba

Kad padne prvi mraz krajem oktobra i poslednji paradajz požuti na stabljici bez šanse da sazri, mnogi baštovani jednostavno zatvore kapiju i kažu sebi i ženi, vidimo se na proleće. To je greška koja se skupo plaća sledećeg leta, i znam ja ljude u selu pored Topole koji su godinama tako radili pa se čudili što im bašta iz godine u godinu slabije rada. Bašta se za zimu priprema kao što se čovek priprema za spavanje, polako, sa pažnjom, i ne treba ništa preskočiti jer svaki preskočen korak na proleće traži dupli trud.

Ja svoju baštu pored Topole zatvorim za sezonu negde između dvadesetog i tridesetog novembra, zavisno od toga kad padne ozbiljan mraz, i taj posao mi je jednako važan kao i prolećna sadnja sredinom maja. Evo šta tačno radim i zašto, korak po korak.

Brzi pregled, kako pripremiti baštu za zimu

Baštu za zimu pripremate krajem novembra kroz pet koraka, čišćenje gredica od starih biljaka, prekrivanje zemlje kompostom i malčom, zaštitu višegodišnjih biljaka, pripremu alata i plastenika, i planiranje plodoreda za sledeću godinu. Kompost rasporedite u sloju pet do deset centimetara a malč pet do petnaest centimetara, bez prekopavanja jer metoda bez kopanja čuva strukturu zemljišta i korisne organizme.

Kada se priprema bašta za zimu

Bašta se u Srbiji priprema za zimu od polovine oktobra do kraja novembra, zavisno od regije i vremena. U Šumadiji, gde ja živim, glavni posao obavljam između Svetog Mihaila i Svetog Nikole, tačnije između dvadesetog novembra i petog decembra, kad padne prvi ozbiljniji mraz i kad je jasno da sezone više nema.

• Polovinom oktobra: čišćenje gredica od paradajza, paprika, tikvica
• Krajem oktobra: sadnja belog luka i jesenjeg crnog luka
• Polovinom novembra: đubrenje kompostom i postavljanje malča
• Krajem novembra: zaštita višegodišnjih biljaka, orezivanje voćnjaka
• Početkom decembra: čišćenje i podmazivanje alata, motanje creva

Čišćenje gredica, prvi i neizbežan korak

Sve stare biljke moraju da se uklone pre zime, i to je pravilo od koga ne odstupam bez obzira na lenjost i umor od sezone. Stabljike paradajza, paprika, tikvica, plavog patlidžana, krastavaca, sve to se čupa iz zemlje i odnosi sa gredice, jer stara biljka koja prezimi na gredici je idealan hotel za bolesti i štetočine koje čekaju proleće da ponovo napadnu.

Zdrave biljke idu u kompost gde će se razgraditi tokom zime i do proleća postati hrana za sledeću sezonu. Bolesne biljke, one koje su imale plamenjaču, pepelnicu, ili bilo koju drugu gljivičnu bolest, ne idu u kompost nego se spaljuju ili bacaju u kantu za otpad sa kućnim smećem. Bolest u kompostu je kao trojanski konj, deluje bezazleno dok ne otvorite kapiju u aprilu, a tada je kasno jer spore prežive i zimu i najviše temperature razgradnje.

Korov takođe čupam do poslednjeg korena, a ne samo do nivoa zemlje kao što mnogi rade. Znam da je dosadan i iscrpljujući posao, ali svaki korov koji ostane sa korenom u zemlji preko zime će na proleće biti duplo veći i duplo uporniji od onog koji izvučete sa korenom sada. Bolje tri sata sada u novembru nego deset sati u aprilu kad vam treba vreme za sadnju.

Đubrenje i prekrivanje zemlje

Kad su gredice čiste, nastupa najvažniji deo cele pripreme, hrana za zemlju. Ja na svaku gredicu rasporedim sloj komposta debljine pet do deset centimetara, a ako nemam dovoljno svog komposta, dopunjujem pregorelim stajskim đubrivom od Mirka iz susednog sela koji ima tri krave.

Ovaj kompost ne kopam duboko, nikada i nikako, samo ga rasporedim po površini i pustim prirodu da radi. Crvi i zima će uraditi sav ostatak posla, mraz razbija grudve prirodno, vlaga vuče hranljive materije u dublje slojeve polako ali sigurno, i crvi tokom zime mešaju sve to zajedno bolje nego bilo koja motika ili mašina koju možete kupiti.

Preko komposta stavljam sloj malča od pet do petnaest centimetara debljine, a to može biti slama iz Milanove štale, suvo lišće iz avlije koje sam sakupio u oktobru, ili pokošena trava koju sam sušio tokom leta. Malč štiti zemlju od erozije zimskih kiša, zadržava vlagu u sušnim periodima, sprečava rast korova u aprilu, i polako se razgrađuje dodajući još hrane zemljištu tokom cele sezone.

Neko će reći, ali Čedomire, zar nije prekopavanje bolje, tako su moji stari radili. Ja sam godinama prekopavao baštu na jesen, kao što me je moj otac učio, a njega je učio njegov deda. Ali poslednjih pet godina sam prešao na metodu bez kopanja, i razlika je ogromna. Zemlja je mekša pod prstima, punija je crva, biljke bolje rastu i daju više roda po kvadratnom metru. Kopanje uništava mikroskopsku strukturu zemljišta koja je stvarana hiljadama godina, i ubija korisne organizme koji rade za vas besplatno. Ako možete da izbegnete kopanje, izbegnite ga, jer vaš deda nije znao ono što mi danas znamo o zemljištu.

Zaštita višegodišnjih biljaka

Jagode prekrijem debelim slojem slame od petnaestak centimetara, i to ih štiti ne samo od direktnog mraza nego od naglih promena temperature koje su kod nas u Šumadiji često opasnije od samog mraza. Kad se zemlja smrzne pa odmrzne pa opet smrzne pet puta u januaru, biljke bukvalno iskaču iz zemlje a korenovi se oštećuju jer se zemlja diže i spušta kao da diše.

Ruzmarin i lavandu pokrivam agrotekstilom, onim belim laganim platnom koje propušta vazduh ali štiti od vetra i niskih temperatura. Omotam ga oko biljke i vežem kanapom od kudelje, ne previše tesno, jer biljka treba da diše tokom zime čak i kad spava.

• Jagode: sloj slame petnaest centimetara
• Ruzmarin i lavanda: agrotekstil vezan kanapom
• Ruže: nabacati zemlju oko osnove u konus od dvadeset centimetara
• Bokori maline: vezati grane u snop i pognuti prema zemlji
• Voćke mlade do tri godine: okrečiti debla do visine metar i po

Voćnjak pregledavam detaljno svake jeseni, i svako suvo i bolesno drvo orezujem tokom mirovanja sokova u novembru i decembru. Rane na drveću od rezidbe premažem kalemom ili običnim krečom razmućenim sa malo rastvora bakra, da ne ulaze gljivice tokom zime. Debla mladih drveća okrečim do visine od metar i po, i to ih štiti od sunčanih opekotina zimi kad sunce u februaru udari u golo drvo na minus deset stepeni i napravi pukotine u kori.

Alat i oprema pred zimu

Sve alatke čistim, brušem i podmažem pre nego što ih ostavim u šupi do sledeće sezone, i to je posao koji radim krajem novembra tokom jednog kišnog popodneva uz kafu.

Lopata, motika, makaze, grablje, vile, sve to treba oprati od zemlje pod mlazom vode, osušiti pod nadstrešnicom, naoštriti turpijom ili brusom gde treba, i namazati tankim slojem mašinskog ulja ili čak običnog suncokretovog da ne zarđa preko zime. Moj deda bi rekao da dobar majstor poznaje svog alata bolje nego svoju ženu, i mada je to bilo preterano kao što je on umeo, istina je da alat tražiš svake sezone a dobar alat košta pošteno pare.

Creva za zalivanje praznim od vode kompletno i motam ih na kaleme u šupi, jer voda koja ostane u crevu će se smrznuti pri minus pet stepeni i napraviti pukotinu koju nikad nećete popraviti kako treba. Novo crevo od pedeset metara košta tri do četiri hiljade dinara, što nije velika suma ali nije ni mala, a može se sačuvati u roku od pet minuta ozbiljnog posla u novembru.

Ako imate plastenik ili tunel, proverite foliju pažljivo sada dok je suva i vidljiva. Svaka rupica od jednog centimetra se na prolećnom vetru pretvori u veliku rupu od pola metra, a zakrpa sada dok je vreme mirno i dok vidite gde je problem zahteva pet minuta, dok popravka u aprilu zahteva novi deo folije i ceo dan rada.

Planiranje sledeće sezone kroz plodored

Zima je savršeno vreme za planiranje, i to je deo baštovanstva o kojem niko ne priča ali koji pravi najveću razliku između dobrih i loših baštovana. Ja imam svesku u koju crtam raspored bašte za svaku godinu, sa šest jednakih gredica i naznakom šta je na kojoj bilo prošle godine i šta ide ove godine.

Plodored je važan jer različite biljke troše različite hranljive materije iz zemlje, a ako sadite paradajz ili paprike na isto mesto svake godine, zemlja se istroši od istih materija i biljke su iz sezone u sezonu slabije, bolesnije, i manje rodne. Moj deda je to znao bez ikakvih knjiga, samo iz iskustva, i pravio je krug od četiri godine za glavne grupe povrća.

Moj osnovni plodored u četiri ciklusa

1. Godina jedan, plodovito povrće: paradajz, paprika, tikvica, patlidžan, krastavac
2. Godina dva, lišćasto povrće: kupus, kelj, salata, blitva, spanać, brokoli
3. Godina tri, korenasto povrće: šargarepa, cvekla, peršun, crni luk, beli luk
4. Godina četiri, mahunarke: pasulj, grašak, bob, koji vraćaju azot u zemlju

I tako u krug, svake četvrte godine svaka biljka se vrati na isto mesto odakle je krenula. Zima je i vreme za naručivanje semena kod proverenih trgovaca, a pre toga proverite šta vam je ostalo od prošle godine. Ja nekoliko zrna stavim na vlažnu vatu u tanjirić i vidim za pet do deset dana da li klija, i ako klija slabije od pedeset posto, bacim ostatak i kupim novo seme za sledeću sezonu.

Zimska bašta, da moguće je i kod nas

Mnogi ne znaju da neke biljke mogu da rastu i da prezime u Šumadiji bez posebne zaštite, a to je izuzetno korisno ako hoćete sveže povrće u martu kad još ništa drugo ne raste.

Beli luk sadim od polovine oktobra do kraja novembra, u redove sa razmakom od dvadeset centimetara između biljaka i trideset između redova. Do proleća on već ima razvijen koren i kreće da raste čim se zemlja u martu zagreje iznad pet stepeni. Isti princip važi za jesenji crni luk i za šalot, koji se sadi u isto vreme i daje rano povrće već u aprilu.

Spanać i matovilac mogu da prezime pod malčem ili agrotekstilom i daju vam sveže zeleno lišće već u martu, mesec dana pre nego što bilo šta drugo nikne iz zemlje. Moj deda je tvrdio da spanać koji je prezimio ima drugačiji ukus od prolećnog, i danas posle pedeset godina kuvanja znam da je bio u pravu, zimski spanać je slađi i čvršći.

Najčešća pitanja o pripremi bašte

Da li treba prekopavati baštu u jesen?

Ne, ne treba, i to je savet koji će vam uštedeti sate teškog rada. Prekopavanje razara strukturu zemljišta i ubija korisne mikroorganizme koji su stvarani godinama, dok metoda bez kopanja sa kompostom i malčom daje bolje rezultate za pola posla.

Kada je zadnji rok za sadnju belog luka?

Zadnji rok za sadnju belog luka u Šumadiji je početak decembra, pre nego što se zemlja ozbiljno smrzne. Ako zakasnite, sačekajte mart i sadite prolećni beli luk, iako on daje slabiji rod od jesenjeg.

Koji malč je najbolji za gredice?

Najbolji malč je onaj koji imate besplatno, a u praksi je to obično slama, suvo lišće iz sopstvene avlije, ili pokošena osušena trava. Svi funkcionišu, samo razlika je u brzini razgradnje i količini koju treba nabaciti.

Moje zimsko zadovoljstvo

Priznajem otvoreno, zimi mi nekad nedostaje oseća zemlje među prstima i miris vlage posle kiše. Ali onda sednem pored peći u kuhinji, uzmem svesku i crtam planove za sledeću sezonu, i tišina oko mene postane meni neophodna. Gordana kaže da sam opsednut baštom, a ja joj odgovaram da sam posvećen, i razlika između te dve reči je velika, jer opsednuti ljudi ne prave dobar paradajz a posvećeni prave.

Zima u bašti nije pauza ni odmor, to je tiha priprema za sve što dolazi. I ko se dobro pripremi u novembru, taj u maju ne juri za vremenom i za biljkama, nego uživa i samo gleda kako sve raste samo od sebe.

Ako ste tek počeli sa baštom i razmišljate o svemu ovome, ne plašite se, bašta oprašta greške jer je strpljiva sa onima koji je uče. Samo ne oprašta lenjost, to je jedina stvar koja je u bašti neoprostiva. A ako vas zanima kako sam uopšte završio na selu sa baštom umesto u beogradskom bloku, o tome sam pisao u tekstu o napuštanju Beograda posle trideset pet godina vožnje autobusa.