Sve beleške iz bašte, iz voćnjaka i iz kuće kraj Topole, poređane onako kako su i pisane.
Trideset i pet godina sam živeo u Beogradu, trideset i pet godina sam se budio na zvuk saobraćaja umesto na ptice, mirisao izduvne gasove umesto jutarnji vazduh, i gledao kroz prozor u zgradu preko puta koja je izgledala istovetno kao moja. …
Nastavak beleškeKad padne prvi mraz krajem oktobra i poslednji paradajz požuti na stabljici bez šanse da sazri, mnogi baštovani jednostavno zatvore kapiju i kažu sebi i ženi, vidimo se na proleće. To je greška koja se skupo plaća sledećeg leta, i znam ja …
Nastavak beleškeKad sam bio klinac od deset godina, moj deda je iza štale u Kosmaju imao gomilu u koju je bacao sve, ljuske od jaja, pokvareno voće sa drveća, suvo lišće iz avlije, staru slamu iz kokošinjca, i konjske jabuke sa farme komšije Branka. Mi …
Nastavak beleškeParadajz traži tri stvari, sunce, vodu i strpljenje. Moj deda bi rekao i četvrtu, razgovor, i zvuči smešno dok ne probaš. Prošlog leta sam sa svojih devetnaest biljaka požegače i bikovog srca ubrao sto četrdeset sedam kilograma paradajza, …
Nastavak beleške
