Kompost Za Početnike: Kako Napraviti Crno Zlato Za Vašu Baštu

Kad sam bio klinac od deset godina, moj deda je iza štale u Kosmaju imao gomilu u koju je bacao sve, ljuske od jaja, pokvareno voće sa drveća, suvo lišće iz avlije, staru slamu iz kokošinjca, i konjske jabuke sa farme komšije Branka. Mi deca smo tu gomilu zvali smrdljiva brda i obilazili smo je u širokom luku, a deda bi se samo smejao iza nadžaka i govorio sa onim mirnim osmehom starih ljudi, to vam je zlato, deco, samo što još ne znate.

Trebalo mi je četrdeset sedam godina da konačno shvatim koliko je bio u pravu, i samo tri godine od kad sam se doselio na imanje pored Topole da napravim svoj prvi ozbiljan komposter od četiri stare palete.

Brzi pregled, šta je kompost i kako ga napraviti

Kompost je razgrađeni organski otpad koji služi kao prirodno đubrivo za baštu, a pravi se od kuhinjskog otpada, bašte i dvorišta u komposteru od paleta ili plastike. Potrebni su balans zelenog i smeđeg materijala u odnosu jedan prema tri, redovno mešanje svake dve do tri nedelje, i vlažnost kao isceđeni sunđer. Gotov kompost je za tri do šest meseci spreman za upotrebu i koristi se kao pokrivač gredica debljine pet do deset centimetara.

Šta je uopšte kompost

Kompost je razgrađena organska materija koja je svoj oblik pretvorila u humus, tamnu mrvičastu masu koja miriše na vlažnu šumu posle jesenje kiše. Zvuči komplikovano, ali zapravo je to ono što priroda radi sama od kad postoji, samo mi ubrzavamo taj proces tako što na jedno mesto skupimo materijal koji bi inače ležao razbacan po svetu mesecima.

Svake jeseni lišće pada na zemlju, i do sledećeg proleća postane deo zemlje, to je kompostiranje u najčistijem obliku. Moj deda bi rekao da je priroda najbolji domaćin, jer ništa ne baca i sve pretvara u hranu za sledeću sezonu, a mi bismo trebali da je gledamo i uvek učimo.

Gotov kompost izgleda kao tamna mrvičasta zemlja, nema neprijatan miris nego naprotiv miriše na vlažnu šumu, i pun je hranljivih materija koje biljke obožavaju. Najvažnije od svega, potpuno je besplatan, a za godinu dana sakupljanja i pravljenja može da zameni kupovno đubrivo vredno nekoliko hiljada dinara.

Kako napraviti komposter u bašti

Komposter možete kupiti gotov, plastični, u bilo kojoj baštovanskoj radnji, ali ja nisam pobornik trošenja novca na nešto što možete napraviti sami za jedno popodne od četiri stare palete koje ćete besplatno pokupiti iza bilo koje veće prodavnice.

• Četiri stare palete postavljene u kvadrat i prikucane u uglovima
• Razmak između dasaka od jedan do dva centimetra za protok vazduha
• Prednja strana se pravi od tri daske koje se mogu podići za vađenje gotovog komposta
• Dimenzije idealne od metar sa metar do metar i po sa metar i po
• Podloga direktno na zemlji, nikada na betonu ili pločicama

Mesto za komposter birajte u poluhladovini, ne na direktnom suncu jer će se prebrzo sušiti i proces će stati, ali ni u potpunoj senci jer mu treba malo toplote da mikroorganizmi rade. Ja svoj komposter imam iza voćnjaka, na mestu gde ga šljive zaklanjaju od podnevnog sunca, ali jutarnje sunce ga lepo zagreje do deset ujutru i pokrene dan.

Važno je da komposter stoji direktno na zemlji a ne na betonu ili na pločicama, jer crvi, bakterije i mikroorganizmi iz zemlje treba da imaju slobodan pristup i oni su ti koji rade sav pravi posao. Moj deda bi rekao, zemlja i nebo treba da budu povezani, a u komposteru se to zaista dešava.

Šta ide u kompost a šta ne

Ovo je najčešće pitanje koje dobijem od komšija kad svrate da vide moju baštu u junu, i pravilo je jednostavno ali ga treba zapamtiti jer jedna greška može pokvariti ceo posao.

U kompost ide

• Ljuske od voća i povrća iz kuhinje, svakog dana sve što se baca
• Talog od kafe zajedno sa papirnatim filterom
• Vrećice od čaja bez metalnih kopčica i bez plastičnih delova
• Ljuske od jaja sitno zdrobljene, daju kalcijum kompostu
• Pokošena trava ali ne previše odjednom da se ne zbije
• Suvo lišće u jesen, najvažniji zimski materijal
• Sitne grančice isecene na komade od deset do petnaest centimetara
• Karton i novine pocepane na trake, bez sjajnog papira
• Piljevina od neobrađenog drveta, ne od lakiranog

U kompost ne ide

• Meso i kosti jer privlače pacove i daju neprijatan miris
• Mlečni proizvodi iz istog razloga i zbog brze promene miris
• Bolesne biljke jer mogu preneti bolest u kompost pa onda i u baštu
• Korov sa semenom jer seme preživi i niče posle toga svuda
• Citrusi u velikim količinama jer kiselina usporava razgradnju
• Pepeo od uglja jer sadrži hemikalije, dozvoljen je samo pepeo od drveta
• Bilo šta sintetičko od plastike, metala, stakla, gume

Zeleno i smeđe, tajna dobrog komposta

Evo vam jedan trik koji mnogi ne znaju, a koji pravi razliku između komposta koji smrdi i komposta koji miriše na šumu. Kompost mora imati balans između zelenog i smeđeg materijala, i to je pravilo koje ne možete zaobići ako hoćete dobar rezultat.

Zeleno je sveži vlažni materijal bogat azotom, tu spada trava posle košenja, ljuske od voća, talog od kafe, ostaci povrća iz kuhinje, uvelo cveće iz vaze. Smeđe je suvi materijal bogat ugljenikom, tu spada suvo lišće u jesen, karton, slama, piljevina, stabljike paradajza posle berbe. Idealan odnos je otprilike tri dela smeđeg na jedan deo zelenog po zapremini, ne po težini.

Ako stavite previše zelenog, kompost će se zbiti, izgubiti vazduh, i početi da smrdi kao trula kapija u avgustu. Ako stavite previše smeđeg, razgradnja će biti spora kao puževa pošta i čekaćete godinu dana ono što inače bude gotovo za tri meseca. Ja to ne merim egzaktno, niko normalan ne vaga otpad pre nego što ga baci u komposter, ali imam pravilo koje radi. Svaki put kad dodam kantu kuhinjskog otpada koji je uglavnom zelen, odozgo posipam dve šake suvog lišća ili pocepan karton, i tako održavam balans sve vreme.

Kako ubrzati kompostiranje

Kompost se pravi sam od sebe, ali možete mu pomoći da bude gotov brže, naročito ako ste nestrpljivi i hoćete rezultat do sledećeg proleća umesto za godinu dana.

Prvo, secite stvari na manje komade pre nego što ih stavite u komposter. Cela lubenica će se razgraditi ali joj treba nekoliko meseci, a iseckana na komade od pet centimetara biće gotova za nekoliko nedelja. Ja imam staru drvenu dasku i sečicu na kojoj iseckam veće komade pre nego što idu u komposter, i taj posao traje pet minuta dnevno.

Drugo, mešajte kompost vilama na svake dve do tri nedelje, obavezno. Mešanje unosi kiseonik koji je potreban bakterijama za aerobnu razgradnju, a aerobna razgradnja je ona koja ne smrdi i koja radi brzo. Kad promešate sredinu komposta, osetićete toplotu iznutra, i to je znak da proces ide kako treba. Sredina dobrog aktivnog komposta može dostići temperaturu od šezdeset do sedamdeset stepeni, što je toplije od vode za čaj.

Treće, održavajte vlažnost na nivou isceđenog sunđera. Kompost ne sme biti ni suv ni mokar, ako je suv stani proces, ako je mokar počinje anaerobna razgradnja koja smrdi na pokvarena jaja. U suvom avgustu polijem ga malo kišnicom ako imam, običnom vodom ako nemam. U kišnom novembru pokrijem ga starim tepihom ili daskom ukošenom tako da voda otiče sa strane.

Čaj od komposta, bonus đubrivo

Kad vam kompost bude gotov, možete od njega napraviti i tečno đubrivo koje se zove čaj od komposta, a koje je za biljke kao vitaminska injekcija posle duge zime.

Napunite staru čistu čarapu ili platnenu vrećicu gotovim kompostom, zavežite na vrhu kanapom, i potopite u kantu od deset litara vode, idealno kišnice. Ostavite dva do tri dana na senci i povremeno promućkajte, i dobićete tamnu tečnost koja razblažena sa vodom u odnosu jedan prema deset predstavlja fantastično đubrivo za zalivanje biljaka tokom sezone.

Ovaj čaj od komposta posebno koristim za paradajz i paprike, jer one traže dosta hrane tokom leta kad formiraju plodove. Zalivam jednom u dve nedelje od polovine juna do sredine avgusta, i rezultati su vidljivi golim okom već posle treće primene.

Koliko traje dok kompost bude gotov

Zavisi od uslova i od pažnje koju mu posvetite, ali realno računajte na tri do šest meseci za upotrebljiv kompost koji možete staviti na gredice. Ako sve radite kako treba, redovno mešate, održavate vlažnost, imate dobar odnos zelenog i smeđeg, može biti gotov i za dva meseca u letnjem periodu kad je toplo i kad su bakterije najaktivnije.

Znate da je kompost gotov kad više ne možete prepoznati šta je bilo unutra, nema komada ljuski, nema prepoznatljivih listova, samo tamna mrvičasta prijatna zemlja koja se mrvi u ruci kao dobro pečen hleb. Ako nešto nije do kraja razgrađeno, jednostavno to izvadite i vratite u komposter za sledeću seriju, jer ništa nije izgubljeno dok god je na mestu gde može da nastavi proces.

Najčešća pitanja o kompostu

Zašto moj kompost smrdi?

Smrdi zato što ima previše zelenog materijala i nedovoljno kiseonika, što dovodi do anaerobne razgradnje. Rešenje je odmah dodati suvo lišće, slamu ili karton, promešati dobro, i ostaviti otkriven dva dana da se prozrači.

Da li kompost privlači štetočine?

Pravilno vođen kompost ne privlači pacove ni miševe, ali ako stavljate meso, mlečne proizvode ili kuvanu hranu, privući ćete sve što puzi u radijusu od dvesta metara. Držite se samo biljnog otpada i nemate problema.

Može li kompost da gori sam od sebe?

Može, u ekstremnim slučajevima kad je temperatura iznad sedamdeset stepeni i kad je previše suv, ali to je retko. Ako osetite da je komposter vrlo vruć i da se dimi, promešajte ga i dodajte vlažnog materijala, i problem se rešava za sat vremena.

Moj sistem sa dva kompostera

Ja imam dva kompostera jedan pored drugog iza voćnjaka, i to je sistem koji mi je promenio način razmišljanja o bašti. U jedan dodajem svež materijal tokom cele aktivne sezone od marta do oktobra, i kad se napuni negde krajem oktobra, prestanem da dodajem i pustim ga da dozri tokom zime. U međuvremenu počinjem da punim drugi komposter koji je bio prazan, i tako uvek imam jedan koji se puni i jedan koji sazreva.

Kad drugi dozri u aprilu, prvi je pun i spreman za zrenje, i tako u krug celu godinu imam gotov kompost na raspolaganju svake sezone. Ovaj sistem mi je promenio baštu iz korena, doslovno i metaforično, jer zemljište mi je iz godine u godinu sve bolje, biljke su zdravije, i priprema za zimu je jednostavnija kad imate svoj kompost kojim prekrijete gredice umesto da jurite po prodavnicama.

Završna reč

Kompostiranje nije nauka, ni komplikovana veština koju treba godinama učiti, to je strpljenje i malo zdrave logike koja je nama ljudima oduvek bila dostupna. Priroda zna šta radi, vi joj samo pomozite tako što ćete joj dati materijal na jednom mestu i povremeno ga promešati, i za tri meseca dobićete najjeftinije i najbolje đubrivo koje postoji na svetu.

Moj deda je imao pravo, ta smrdljiva brda iza štale u Kosmaju su zaista bila zlato, samo je trebalo sačekati da sazri i razumeti šta gledaš. Sad, četrdeset sedam godina kasnije, ja imam svoja dva kompostera pored Topole, i svakog jutra kad otvorim poklopac da promešam, zahvalim mu tiho za lekciju koja mi je trebala ceo život da je naučim.