Kako Napraviti Kompost Kod Kuće

Sin mi je prošlog meseca došao iz Beograda i pitao me da li može da pravi kompost kod kuće, na terasi od trinaest kvadrata, gde mačka spava i gde nema ni pedlja zemlje. Ja sam se nasmejao i rekao mu ono što bi i moj deda rekao, sine, za kompost ti ne treba njiva nego strpljenje i jedna kanta sa poklopcem.

Jer evo u čemu je stvar. Većina ljudi misli da je kompost nešto za nas seljake koji imamo hiljadu kvadrata bašte i komposter od paleta iza voćnjaka. A istina je da kompost kod kuće može da pravi i čovek u garsonjeri, samo treba da zna kako. Otpad od kuhinje koji svaki dan bacate u đubre, te ljuske od krompira, talog od kafe, koru od jabuke, sve to može da postane crna mrvičasta zemlja koja vredi kao kupovno đubrivo. Danas ću vam objasniti kako, i to na dva načina, jedan za one sa baštom i dvorištem, a drugi za one koji imaju samo terasu i dobru volju.

Šta vam treba za kompost kod kuće

Pre nego što počnete, dobro je da znate šta će vam zatrebati, da ne jurite kasnije po radnjama u pola posla. Spisak je kratak i jeftin, a većinu stvari verovatno već imate u kući.

• Kanta sa poklopcem od deset do dvadeset litara za sakupljanje kuhinjskog otpada
• Veća posuda ili komposter zapremine od pedeset litara naviše za samo kompostiranje
• Suvi materijal pri ruci, suvo lišće, pocepan karton ili piljevina
• Vile ili stara drvena kašika za mešanje, zavisno od veličine
• Mesto u poluhladu, na dvorištu, terasi ili balkonu

Za onoga ko ima dvorište, najjeftinije rešenje je komposter od četiri stare palete, koje besplatno pokupite iza svake veće prodavnice. Za onoga ko ima samo terasu, dovoljna je plastična kanta sa poklopcem u koju ćete izbušiti rupe, o čemu ću posebno ispričati malo niže.

Šta sme a šta ne sme u kompost

Ovo je pitanje koje mi svi prvo postave, i pravilo je prosto kao pasulj, samo ga treba zapamtiti jer jedna greška ume da pokvari ceo trud i da vam kanta zaudara na celu zgradu.

Moj deda bi rekao da u kompost ide samo ono što je nekad bilo živo i što nije bilo na ražnju. Drži se toga i nećeš pogrešiti. Meso i mleko privlače pacove i daju onaj smrad od kojeg ti komšije zalupe prozor, a kuvana hrana sa uljem i začinima isto tako ne valja, jer to nije za kompost nego za nevolju.

Zeleno i smeđe, srce dobrog komposta

Evo vam tajna koju mnogi ne znaju, a koja deli kompost koji miriše na šumu od onog koji smrdi na trulu kapiju. Kompost mora da ima ravnotežu između zelenog i smeđeg materijala, i to je pravilo koje ne možeš da preskočiš.

Zeleno je sve što je sveže i vlažno, ljuske od voća, talog od kafe, pokošena trava, ostaci povrća. To daje azot. Smeđe je sve što je suvo, suvo lišće, karton, slama, piljevina. To daje ugljenik. Pravo merilo je otprilike tri šake smeđeg na jednu šaku zelenog, po zapremini a ne po težini.

Ja to nikad ne merim na vagi, niko normalan ne vaga đubre, nego radim po osećaju koji se brzo nauči. Svaki put kad bacim kantu kuhinjskog otpada, koji je uglavnom zelen i vlažan, odozgo posipam dve šake suvog lišća ili pocepan karton. Ako staviš previše zelenog, kompost se zbije, ostane bez vazduha i počne da smrdi. Ako staviš previše smeđeg, čekaćeš godinu dana ono što inače bude gotovo za tri meseca. Ova ravnoteža je ista i u velikom komposteru i u maloj kanti na terasi, samo su mere drugačije.

Kompost na terasi, za one bez bašte

Sad dolazi deo zbog kojeg sam ovaj tekst i počeo, jer znam da pola onih koji ovo čitaju nema baštu nego stan. Da, može i tako, i moj sin u Beogradu je živi dokaz.

Uzmite plastičnu kantu sa poklopcem od dvadesetak litara. Po dnu i po stranama izbušite rupe svedrom, na svakih desetak centimetara, da vazduh ima kuda da prolazi i da višak vode otiče. Ispod kante stavite tацну ili stariji tanjir da ne curi po podu. Na dno stavite sloj suvog lišća ili pocepanog kartona, pa onda počnite da dodajete kuhinjski otpad, uvek sa šakom suvog odozgo. Jednom nedeljno promešate sadržaj starom drvenom kašikom ili štapom, da se prozrači.

U toj maloj kanti proces ide sporije nego u velikom komposteru, jer nema toliko toplote, ali za tri do pet meseci dobićete pravu crnu zemlju za saksije i sandučiće sa cvećem. Najlepše od svega, otpad koji bi inače trulio u kontejneru pretvara se u nešto korisno, a kesa za đubre se puni upola sporije. Ko ima više volje, može da nabavi i gliste za kompostiranje, ali to je već priča za neki drugi put.

Kako da kompost bude gotov brže

Strpljenje je glavni sastojak, ali postoji nekoliko trikova kojima ćete ubrzati proces ako vam se žuri da do proleća imate gotovo đubrivo.

1. Seckajte na sitno. Cela kora od lubenice raspada se mesecima, a iseckana na komade od pet centimetara gotova je za nedelje. Što sitnije, to brže.
2. Mešajte redovno. Na svake dve do tri nedelje promešajte sve vilama. Mešanje unosi vazduh, a vazduh je ono što razgradnju čini brzom i bez smrada.
3. Držite vlažnost kao isceđen sunđer. Ne sme biti ni suvo ni mokro. U suši polijte malo kišnice, a kad mnogo pada, pokrijte komposter daskom ukošenom da voda otiče sa strane.
4. Dodajte malo gotove zemlje ili starog komposta. U njoj su već bakterije koje rade posao, pa nova gomila brže krene.

Ako sve ovo radite kako treba, u toplom delu godine kompost ume da bude gotov i za dva meseca. Poznaćete da je gotov kad više ne možete da prepoznate šta je bilo unutra, kad se mrvi u ruci kao dobro pečen hleb i kad miriše na vlažnu šumu posle kiše, a ne na nešto pokvareno.

Zašto se sve ovo isplati

Mene su decenijama učili da je đubre nešto što se baca, i tek u penziji sam shvatio koliko je to pogrešno. Ono što vi svaki dan bacate u kontejner ja na imanju kraj Topole pretvaram u hranu za baštu, a sad i moj sin na terasi u gradu radi to isto, u malom.

Korist je trostruka. Prvo, štedite na đubrivu, jer kupovni džak košta koliko košta, a ovo je džabe. Drugo, manje smeća ide u kontejner, pa je i vama lakše i prirodi bolje. Treće, dobijate najbolju moguću hranu za biljke, jer ništa što se kupi u radnji ne može da zameni pravu domaću zemlju koju ste sami napravili.

Ako tek krećete sa baštom, dobro je da prvo savladate osnove, pa vam predlažem da pročitate i koje su najčešće greške početnika u bašti, jer kompost neće mnogo pomoći ako ostalo radite naopako. A kad jednom imate gotov kompost i baštu punu povrća, vredi znati i kako pravilno zalivati leti, da vam sav trud ne ode niz vodu, bukvalno.

Moj deda je iza štale imao gomilu koju smo mi deca zvali smrdljiva brda, a on ju je zvao zlato. Trebalo mi je pola života da shvatim da je bio u pravu, i sad to zlato pravim i ja, i to čak i bez njive. Treba samo kanta, malo strpljenja i volja da se ne baca ono što može da posluži.