Kako Gajiti Paradajz U Bašti: Vodič Za Početnike I Iskusne Baštovane

Paradajz traži tri stvari, sunce, vodu i strpljenje. Moj deda bi rekao i četvrtu, razgovor, i zvuči smešno dok ne probaš. Prošlog leta sam sa svojih devetnaest biljaka požegače i bikovog srca ubrao sto četrdeset sedam kilograma paradajza, najbolji rod koji sam imao u poslednjih pedeset godina otkad sam kao klinac prvi put seo uz dedu da ga gledam kako zaliva gredicu u Kosmaju.

Brzi pregled, kako uspešno gajiti paradajz

Paradajz gajite u zemljištu sa pH vrednošću između 6.0 i 7.0, sa sadnjom rasada posle petnaestog maja kad prođe opasnost od kasnog mraza. Sadite duboko do prvih listova, sa razmakom od šezdeset centimetara između biljaka i osamdeset između redova. Zalivajte ujutru na koren, redovno zalamajte zaperke, i prihranjujte čajem od koprive dva puta tokom sezone. Prva berba počinje krajem jula, a glavna sezona traje do sredine septembra.

Kada se seje paradajz u Srbiji

Paradajz se u Srbiji seje u klijalice sredinom februara do početka marta, a u baštu se sadi rasad posle petnaestog maja. Ovaj datum nije proizvoljan, pratim ga od dede koji je tvrdio da posle Gospojine, tačnije posle dvadesetog maja, nema više ozbiljnog mraza u Šumadiji, a do tog datuma sve je kocka.

• Krajem februara: setva semena u sandučiće u toploj prostoriji, na temperaturi od dvadeset dva do dvadeset pet stepeni
• Polovinom marta: pikiranje rasada u saksijčiće kad dobije dva prava lista
• Krajem aprila: kaljenje rasada, postepeno iznošenje napolje po sat, dva, tri
• Polovinom maja: sadnja u baštu, idealno po oblačnom danu ili uveče
• Krajem jula: prva berba zrelih plodova
• Polovinom septembra: poslednja berba pre prvih jutarnjih magli

Priprema zemljišta je pola posla

Ljudi često misle da je paradajz zahtevan, ali nije baš tako. Paradajz je zahvalan ako mu date dobre uslove na početku, a dobar početak znači dobru zemlju koja je disala celu zimu i koja miriše na šumu kad je zagrabiš prstima u aprilu.

Ja svoju baštu pored Topole pripremam još od jeseni, tačnije od kraja oktobra kad izvučem poslednje paradajze i počnem da planiram sledeću sezonu. Kad skinem letnju berbu, rasporedim kompost po celoj površini gde planiram paradajz sledeće godine, u debljini od pet do deset centimetara, i onda to prekopam plitko, samo toliko da se kompost umeša sa gornjim slojem zemlje a da se ne razori struktura ispod. Preko zime zemlja sve to upije, mraz razbije grudve, crvi promešaju bolje nego bilo koja mašina, i na proleće imate meku tamnu hranljivu zemlju koja miriše na vlažnu šumu posle kiše.

Ako nemate kompost, može stajsko đubrivo, ali obavezno pregorelo i odstojalo minimum šest meseci, idealno godinu dana. Svež stajnjak ne stavljajte nikada direktno na gredicu gde ćete saditi, jer će vam spaliti koren, a spaljen koren znači mrtva biljka pre nego što je uopšte počela da raste.

Kiselost zemlje je stvar o kojoj mnogi ne razmišljaju, a trebalo bi. Paradajz voli blago kiselu do neutralnu zemlju, negde između 6.0 i 7.0 pH vrednosti, što se može lako proveriti lakmus trakicama koje se kupuju u apoteci za tri stotine dinara. Ako vam je zemlja previše kisela, dodajte malo krečnjaka u prahu u jesen, a ako je previše bazna, kompost i treset će to polako ispraviti tokom nekoliko sezona.

Kako izabrati rasad paradajza

Najbolji rasad se prepoznaje po tamno zelenom deblu, po kompaktnom rastu bez izduženosti, po tome što ima pet do sedam pravih listova, i po tome što koren ispunjava saksijčić ali ne izlazi kroz rupe.

Ja radim oboje, i kupovni i sopstveni rasad, ali preporučujem početniku da prve godine kupi rasad od pouzdanog uzgajivača, a tek druge ili treće godine proba sam. Na pijaci u Topoli znam ljude koji godinama prodaju dobar rasad i koji nikada me nisu iznevarili, a kad nešto i pogreši, ispravi sledeće nedelje besplatno. Pitajte šta je sorta, odakle je seme, kako je gajen, da li je kaljen, i dobar uzgajivač će vam sve reći sa osmehom, jer dobar uzgajivač voli razgovor o svom poslu.

Kad se osilite, probajte i sami, jer u samoj setvi i negi rasada ima neke tihe radosti koja ne može da se kupi. Ja sejem sredinom februara, u sandučiće koje držim u toploj prostoriji pored prozora koji gleda na jug, i koristim zemlju za rasad pomešanu sa peskom u odnosu tri dela zemlje na jedan deo peska. Seme stavim na dubinu od pola centimetra, polijem mlazom tako finim da ne pomera zemlju, pokrijem najlonom da zadržim vlagu, i čekam. Posle pet do sedam dana se pojave prvi klijanci, tada skinem najlon i približim izvor svetlosti, jer rasad koji nema dovoljno svetla se izdužuje i gubi snagu već u prvoj nedelji života.

Sorte paradajza koje preporučujem za Srbiju

Koje su najbolje sorte paradajza za gajenje u Srbiji, pitaju me ljudi na pijaci, i uvek imam pripremljen isti odgovor.

• Volonter: stara srpska sorta, fenomenalan ukus, meso debelo, sok gust, nije za transport ali za sto iz bašte nema boljeg
• Bikovo srce: krupan mesnati plod od dvesta do petsto grama, idealan za salatu i zimicu
• Čeri: mali slatki paradajz koji deca jedu sa stabljike kao bombone
• San Marcano: italijanska sorta izdužena kao jaje, najbolja za pelat i sokove
• Novosadski jabučar: okrugli srednje krupni plod, otporan na plamenjaču, za početnike odličan

Kako pravilno saditi paradajz

Paradajz sadim u redove sa razmakom od osamdeset centimetara između redova i šezdeset centimetara između biljaka u redu. To zvuči mnogo, ali paradajzu treba vazduh i svetlo sa svih strana, a kad ga zgusnete dobijete vlagu među listovima, a vlaga u leto znači plamenjaču, a plamenjača znači izgubljenu sezonu.

Sadim ga duboko, do prvih listova, jer ono stablo koje zakopate u zemlju će pustiti dodatne bočne korenove i biljka će biti dva puta jača nego kad je posadite plitko. Odmah uz svaku biljku zabijam kolac visok metar i po, od bagrema ili lipe, jer paradajz raste brže nego što mislite u prvih šest nedelja i treba mu oslonac pre nego što pomislite da mu treba.

Zalivam ujutru, nikada uveče, a razlog je jednostavan i važan. Uveče zalivanje znači vlažna zemlja preko cele noći, a vlažna zemlja noću je pozivnica za gljivične bolesti koje vole hladnoću i vlagu. Zalivam na koren a ne po listovima, jer kapi na listovima uvećavaju sunce i prave opekotine. Ako možete i ako imate vremena, uvedite sistem kap po kap, to je najštedljivije rešenje koje štedi vodu i daje najbolji rezultat.

Nega paradajza tokom leta

Paradajz zahteva pažnju tokom celog leta, ali ne previše posla svakoga dana, a ovo je važno da razumete pre nego što odustanete već u junu kad krene vrućina. Ono što je apsolutno važno raditi redovno je zalamanje zaperaka, a zaperci su oni mali izdanci koji rastu iz pazuha listova, na mestu gde se list spaja sa glavnim stablom.

Ja zalamam ručno, ujutru dok je rosa još na biljci i dok je stablo elastično, prstima a ne makazama, jer makaze prenose bolest sa biljke na biljku brže nego što možete zamisliti. Ako baš koristite makaze zbog starijih biljaka gde zaperci postanu debeli, dezinfikujte ih između svake biljke alkoholom ili plamenom, svaki put, bez izuzetka.

Prihranjujem dva puta tokom sezone, jednom kada procveta prva cvast oko sredine juna, i jednom kada se pojave prvi plodovi krajem juna. Koristim čaj od koprive, to je najbolje prirodno đubrivo koje možete napraviti besplatno u svakom selu i svakoj bašti gde kopriva raste. Napunite kantu od deset litara svežom koprivom, prelijte kišnicom ako imate, običnom vodom ako nemate, i ostavite desetak dana da se prokisne. Razblažite jedan deo čaja sa deset delova vode i zalijte na koren. Smrdi kao mokra krpa koja stoji tri dana, ali paradajz ga obožava i uzvraća rodom.

Koje bolesti napadaju paradajz

Plamenjača je najveći neprijatelj paradajza u Srbiji i pojavi se tipično kad su julske noći hladne a dani topli i vlažni. Prepoznaje se po tamnim mrljama na listovima koje se brzo šire, pa na plodovima kao crni natopljeni pečati koji se za dva dana pretvore u trulež.

• Plamenjača: tamne mrlje na listovima, prevencija bordovskom čorbom na svake dve nedelje od juna
• Pepelnica: bela prevlaka na listovima, tretman natrijum-bikarbonatom u odnosu pet grama na litar vode
• Buvači: sitne rupice na listovima, rastvor tečnog sapuna pola kašike na litar vode
• Vaši: skupljaju se na vrhu stabljike, tretman istim sapunastim rastvorom ili pepelnim ekstraktom

Ja koristim bordovsku čorbu koja je mešavina bakarnog sulfata i gašenog kreča, a sprema se lako i štiti pouzdano ako se prska redovno i preventivno. Prskam ujutru kad se osuši rosa a pre nego što sunce počne jako da greje, jer bakar na direktnom suncu može da opeče listove umesto da ih zaštiti.

Berba i čuvanje semena za sledeću godinu

Paradajz berem kad je potpuno zreo, crven do vrha, mek na dodir ali čvrst pod prstima, a najbolji ukus je kad se ubere ujutru dok je još hladan od noći. Odmah jedite ili prerađujte, jer paradajz pravo iz bašte ne trpi čekanje na kuhinjskom stolu, za razliku od kupovnog koji trpi jer je ionako zreo tek pedeset posto.

Za seme čuvam najlepše plodove od najzdravijih biljaka, i to je način na koji su naši dedovi održavali sortu decenijama bez da išta kupe. Isečem paradajz, izvadim seme sa sokom koji okružuje zrna, stavim u čašu sa malo vode i ostavim dva do tri dana na sobnoj temperaturi da fermentira i razgradi ovojnicu oko semena. Zatim sperem seme pod mlazom vode, osušim na papirnom ubrusu dva-tri dana, i čuvam u papirnoj koverti na suvom tamnom mestu. Seme čuvano na ovaj način klija pouzdano i posle pet godina, što sam proverio više puta kad mi je zaboravljena koverta ostala iz 2019. godine.

Najčešća pitanja o gajenju paradajza

Zašto mi paradajz puca pri vrhu?

Zato što zalivate neredovno, prvo puno suvo pa naglo mnogo vode, što uzrokuje nagao rast ploda koji ne stiže da se razvije ravnomerno. Rešenje je redovno zalivanje u jednakim intervalima, idealno svako jutro po malo umesto jednom nedeljno obilno.

Kada je kasno za sadnju paradajza?

Poslednji rok za sadnju rasada u Šumadiji je kraj maja, a u ravničarskim delovima Srbije početak juna. Posle tog datuma biljka neće stići da razvije dovoljno plodova pre prvog jesenjeg mraza u oktobru.

Da li paradajz može da se seje direktno u baštu bez rasada?

Može, ali samo u najtoplijim delovima Srbije i samo za kasne sorte, i u praksi to nikad ne daje dobar rezultat u Šumadiji jer seme u hladnoj zemlji truli pre nego što klija.

Završna reč

Paradajz je biljka koja nagrađuje strpljenje, i moj deda bi rekao da od svih povrća on najviše liči na čoveka, jer treba mu sunce kao nama ljubav, voda kao nama hleb, i razgovor kao nama prijateljstvo. Nećete napraviti savršenu baštu prvog leta, i nećete čak ni druge sezone, ali ćete naučiti nešto novo svake godine i svakog jula ćete imati paradajz koji je za delić bolji od prošlogodišnjeg.

Ako vas zanimaju drugi saveti za baštu i za život na selu, pogledajte moj tekst o pripremi bašte za zimu, naročito ako ste tek počeli i ne znate kako da zatvorite sezonu kako treba. A ako vas zanima i kako pravim kompost koji je osnova svega što moj paradajz uspeva svake godine, o tome sam pisao posebno.