Kako gajiti papriku: od rasada do berbe

Paprika je gospodska biljka, izgleda nežno ali je tvrdoglava kao stara mazga. Prošle godine sam sa dvadeset osam čokota babure i šipke ubrao toliko da sam pola prodao na pijaci u Topoli, a pola smo ženi i ja pekli, punili i teglili za zimu, i još je ostalo da delim komšijama preko plota.

Moj deda bi rekao da paprika ne trpi žurbu ni lenjost, nego strpljivog čoveka koji je svaki dan pogleda. I bio je u pravu, kao i obično. Za onih pedeset i kusur godina otkad kopam po zemlji naučio sam da paprika ne oprašta dve stvari, hladnu zemlju u proleće i suvu zemlju u julu. Sve ostalo vam oprosti, ako imate malo mira u sebi.

Kada i kako saditi rasad paprike

Rasad paprike se u baštu sadi tek posle dvadesetog maja, kad je i noćna temperatura sigurno preko deset stepeni. Paprika je južnjačka biljka, voli toplo, i ako je posadite prerano stajaće u zemlji ljuta i uvređena, neće da raste dok se zemlja lepo ne ugreje. Ja svoju sadim oko dvadeset petog maja, po nekom oblačnom danu ili predveče, nikad po jarkom podnevnom suncu.

Rasad kupujem na pijaci ako mi je ostalo malo mesta, ali najviše volim svoj, sejan još krajem februara u sandučićima u toploj sobi. Dobar rasad za sadnju ima pet do sedam pravih listova, debelo stablo ne tanje od olovke, i tamnozelenu boju bez žutila. Ako je rasad izdužen i bled, znači da mu je falilo svetla, i takav će vam se dugo mučiti dok se ne uhvati.

Nekoliko dana pre sadnje obavezno kaljite rasad, iznosite ga napolje postepeno, prvo na sat, pa dva, pa pola dana, da se navikne na sunce i vetar. Rasad koji je iz tople sobe pravo otišao na gredicu često dobije opekotine od sunca i stane u rastu, pa gubite dve nedelje na bezveze.

Papriku sadim malo dublje nego što je bila u saksijčiću, do prvih listova, jer paprika za razliku od paradajza ne pušta koren iz stabla, ali joj dublja sadnja daje stabilnost da je vetar ne polomi kad se natovari plodovima.

Koji razmak treba ostaviti između biljaka

Papriku sadite na razmaku od trideset pet do četrdeset centimetara između biljaka i pedeset do šezdeset centimetara između redova. Paprika voli da joj listovi jedne biljke dodiruju drugu kad odraste, jer tako pravi svoj hlad i čuva zemlju od isušivanja, ali ne sme biti pretrpano, jer u gustišu ne struji vazduh i navuku se bolesti.

Ovo je greška koju čine skoro svi početnici, žele što više biljaka na maloj gredici pa ih nasade jednu do druge kao klince u autobusu. A onda se čude što im lišće truli i što ih vaši napadnu. Više o tome sam pisao u tekstu greške početnika u bašti, jer se ista greška ponavlja iz godine u godinu.

Evo kako ja rasporedim gredicu, po redu:

1. Obeležim redove kanapom da su prave, jer kriv red mi para oči celo leto
2. Iskopam rupe na trideset pet centimetara jednu od druge
3. U svaku rupu bacim šaku pregorelog stajnjaka i malo ga pomešam sa zemljom
4. Sadim rasad predveče i odmah zalijem toplom vodom, nikad ledenom iz bunara
5. Prvih nedelju dana zaklonim mlade biljke ako udari jak pripek, granom ili starim čaršafom

Zemljište i đubrenje: paprika je gladna biljka

Paprika je proždrljiva, gladnija je od paradajza i mnogo gladnija od boranije ili graška. Voli duboku, rastresitu i hranljivu zemlju koja dobro drži vlagu ali ne bari. Ako imate tešku glinovitu zemlju, umešajte pesak i kompost da prodiše, jer u zbijenoj zemlji koren se guši i biljka zakržlja.

Ja svoju gredicu za papriku pripremam još od jeseni, rasporedim kompost i pregoreli stajnjak i to prekopam plitko, pa preko zime zemlja sve to upije. Svež stajnjak nikada ne stavljam u proleće direktno pod papriku, jer bi joj spalio koren, to je nauk koji sam platio jednom celom gredicom davno.

Tokom sezone papriku prihranjujem dva do tri puta. Najviše volim čaj od koprive, koji sam pravim tako što nakvasim džak koprive u buretu vode i pustim da vri desetak dana, pa razblažim jedan prema deset. Smrdi kao đavo, ali paprika ga voli kao dete čokoladu. Ako nemate volje za to, može i kupovno mineralno đubrivo, orijentaciono petnaest do dvadeset grama po metru kvadratnom, ali nemojte preterivati sa azotom, jer ćete dobiti bujno lišće a slabo plodova.

Zalivanje: paprika ne voli ni sušu ni davljenje

Paprika je osetljiva na vodu sa obe strane, ne trpi sušu ali ne trpi ni baru. Ako je pustite da žedni, plodovi ostanu sitni i tvrdi, a cvet joj otpadne pre nego što veže. Ako je preplavite, koren joj počne da truli, listovi požute i cela biljka klone.

Ja zalivam ujutru, na koren, nikada po lišću i nikada po vrelom suncu. Voda po lišću na podnevnom suncu pravi opekotine kao lupa, a vlažno lišće predveče poziva plamenjaču. U najtoplijim danima, kad temperatura pređe trideset pet stepeni, zalivam svaki drugi dan, ali pošteno, do dubine, da voda stigne do korena a ne da samo pokvasi površinu.

Najbolji savet koji mogu da vam dam je da zemlju oko paprike zastrete slamom ili pokošenom travom, prst debljine pet do sedam centimetara. Ta zastirka čuva vlagu, drži zemlju hladnijom u pripeci i čuva vas od pola zalivanja. Isto pravilo važi i za druge biljke, o čemu sam pisao kad sam objašnjavao kako gajiti paradajz, jer i njemu zastirka spašava leto.

Pinsiranje i vezivanje: mali poslovi koji donose veliki rod

Papriku mnogi ne diraju, samo je posade i čekaju, a to je šteta, jer sa dva sitna posla dobijete trećinu više roda. Prvi je pinsiranje, a drugi je vezivanje.

Kada paprika dostigne prvu račvu, tu gde se stablo deli na dva, u samom rašljanju obično izraste prvi cvet, takozvani krunski cvet. Taj prvi cvet ja uvek otkinem, jer ako ga ostavite biljka svu snagu daje tom jednom plodu umesto da se razgrana i napravi ih dvadeset. Bolna je to odluka za početnika, žao mu da otkine cvet, ali verujte starom čoveku, isplati se.

Vezivanje je potrebno kad se biljka natovari plodovima, jer stablo paprike je krto i lako se lomi na vetru ili pod teretom. Ja pobodem kolčić od metar visine pored svake biljke i labavo je vežem mekim kanapom ili trakom od stare majice, u obliku osmice, da kanap ne useca u stablo. Trosobna paprika sa deset plodova bez potpore završi na zemlji, a plod na zemlji istruli za dva dana.

Koje su najčešće bolesti i štetočine paprike

Paprika, jadnica, ima podosta neprijatelja, ali svi se mogu držati pod kontrolom ako svaki dan prođete kroz gredicu i gledate. Deda mi je govorio da najbolje đubrivo za baštu jeste senka gazde, i to je čista istina, jer ko svaki dan pogleda, taj problem uhvati na vreme.

Evo tabele sa najčešćim nevoljama i šta ja radim protiv njih:

Najviše muke sa vašima imam u junu, kad krene toplo, i tu ne čekam da se namnože. Čim vidim prve, uzmem prskalicu sa vodom u kojoj sam rastvorio malo domaćeg sapuna i par čenova zgnječenog belog luka, i to prskam predveče tri dana zaredom. Deluje bolje od skupih preparata, a i jeftinije je, kutija belog luka iz sopstvene bašte ne košta ništa.

Kada brati papriku

Papriku možete brati u dve faze, u tehnološkoj zrelosti kad je zelena ili žućkasta i puna, ili u punoj zrelosti kad pocrveni. Za salatu, punjenje i turšiju berem je zelenu i čvrstu, otprilike od sredine jula, a za pečenje i ajvar čekam da lepo pocrveni, obično od kraja avgusta pa kroz ceo septembar.

Berite je redovno, ne ostavljajte prezrele plodove na biljci, jer čim skinete zrele plodove biljka pohita da napravi nove. Ako ostavite biljku da nosi pet prezrelih paprika, ona pomisli da je gotova sa poslom i stane da rađa. Ovo je stara istina za sve plodovito povrće, što više bereš, to više rodi.

Papriku otkidam odsecanjem, makazama ili nožem, sa parčetom peteljke, nikad je ne čupam rukom jer tako lako polomim krtu granu i izgubim buduće plodove. Na pijaci u Topoli kupci uvek prvo hvataju one sa urednom peteljkom, jer im to govori da je paprika brana pažljivo i da će duže stajati.

Moj deda bi na kraju rekao da paprika, kao i čovek, najbolje uspeva kad je neko svaki dan pogleda i kad zna da ima svoje mesto na suncu. Dajte joj toplu zemlju, redovnu vodu i malo pažnje, i vratiće vam višestruko, punom korpom crvene, mesnate paprike koja miriše na leto i na dobru staru baštu.