Bašta, selo i život u prirodi pored Topole
Ovo je moja radna sveska. Trideset pet godina sam vozio autobus po Beogradu, a poslednjih nekoliko godina kopam hiljadu kvadrata bašte kraj Topole i zapisujem šta je uspelo, šta nije i zašto. Ništa ovde nije prepisano iz knjige, sve je prošlo kroz moje ruke i moju zemlju.
Kad padne prvi mraz krajem oktobra i poslednji paradajz požuti na stabljici bez šanse da sazri, mnogi baštovani jednostavno zatvore kapiju i kažu sebi i ženi, vidimo se na proleće. To je greška koja se skupo plaća sledećeg leta, i znam ja …
Nastavak beleškeKad sam bio klinac od deset godina, moj deda je iza štale u Kosmaju imao gomilu u koju je bacao sve, ljuske od jaja, pokvareno voće sa drveća, suvo lišće iz avlije, staru slamu iz kokošinjca, i konjske jabuke sa farme komšije Branka. Mi …
Nastavak beleškeParadajz traži tri stvari, sunce, vodu i strpljenje. Moj deda bi rekao i četvrtu, razgovor, i zvuči smešno dok ne probaš. Prošlog leta sam sa svojih devetnaest biljaka požegače i bikovog srca ubrao sto četrdeset sedam kilograma paradajza, …
Nastavak beleške
