Basta

BERBA I ČUVANJE BELOG LUKA

Komšija Žika, onaj što ima osamdeset godina i baštu kao iz slikovnice, izvadio je prošle godine beli luk čim je video da mu se vrhovi malo požuteli, i to početkom juna, prerano. Do Božića mu je pola venca propalo, omekšao i proklijao, a on se čudio kako to kad je luk bio krupan i lep. A ja sam mu rekao ono što znam iz iskustva, Žiko, beli luk nije težak za gajenje nego za vađenje u pravo vreme i za čuvanje kako treba.

KAKO NAPRAVITI KOMPOST KOD KUĆE

Sin mi je prošlog meseca došao iz Beograda i pitao me da li može da pravi kompost kod kuće, na terasi od trinaest kvadrata, gde mačka spava i gde nema ni pedlja zemlje. Ja sam se nasmejao i rekao mu ono što bi i moj deda rekao, sine, za kompost ti ne treba njiva nego strpljenje i jedna kanta sa poklopcem. Jer evo u čemu je stvar. Većina ljudi misli da je kompost nešto za nas seljake koji imamo hiljadu kvadrata bašte i komposter od paleta iza voćnjaka. A istina je da kompost kod kuće može da pravi i čovek u garsonjeri, samo treba da zna kako. Otpad od kuhinje koji svaki dan bacate u đubre, te ljuske od krompira, talog od kafe, koru od jabuke, sve to može da postane crna mrvičasta zemlja koja vredi kao kupovno đubrivo. Danas ću vam objasniti kako, i to na dva načina, jedan za one sa baštom i dvorištem, a drugi za one koji imaju samo terasu i dobru volju.

ŠTA SADITI U JUNU: POVRĆE KOJE JOŠ STIGNE DA RODI

Svake godine mi neko iz komšiluka u junu kaže istu rečenicu. Eh, Čedomire, prošlo je vreme za sadnju, sad je samo da se čeka rod. A ja ga pogledam, nasmejem se, i poведем do svoje bašte gde u junu sejem kao da je tek krenulo proleće. Jer jeste krenulo, samo druga runda. Moj deda bi rekao da zemlja ne gleda u kalendar nego u toplotu, i bio je u pravu kao i obično. U junu je zemlja taman onakva kakvu većina semenki najviše voli. Topla je da seme brzo proklija, a još nije spržena kao što ume da bude u jeku jula. Ima čitav spisak povrća koje, ako ga sad staviš, lepo stigne da naraste i da rodi pre nego što stignu prve jesenje hladnoće.

ZALIVANJE BAŠTE LETI: KAKO DA NE POTROŠIŠ SVU VODU UZALUD

Leto je za baštovana i blagoslov i muka u istom danu. Ono isto sunce koje ti daje rod ume za jedno popodne da spali sve što si mesecima negovao. I na kraju se cela ta letnja borba svede na jednu jedinu stvar, na vodu. Kako i kada zalivaš, to ti odredi da li ćeš imati punu trpezu ili sasušene biljke koje samo tužno vise i mole za kišu koje nema.

NAJČEŠĆE GREŠKE POČETNIKA U BAŠTI I KAKO IH IZBEĆI

Kad sam prvi put zakopao u svoju baštu, one prve godine posle selidbe iz Beograda, mislio sam da je sve to prosta stvar. Staviš seme u zemlju, zaliješ ga, i čekaš da nikne i da rodi. Pa kad mi je do leta propalo dobrih pola onoga što sam posadio, shvatio sam da zemlja ima svoja pravila, stara koliko i svet, i da ih moraš poštovati hteo ne hteo. Greške sam pravio sve redom, jednu po jednu, kao po spisku. Ali svaka me je nečemu naučila, pa sad mogu mirne duše da vam kažem koje da izbegnete da ne biste gubili godine kao ja. Moj deda bi rekao da je najbolji učitelj sopstvena greška, ali da je pametan onaj ko uči i iz tuđih. Pa hajde da vam uštedim koju sezonu mučenja.

PRIPREMA BAŠTE ZA ZIMU: KAKO ZATVORITI SEZONU KAKO TREBA

Kad padne prvi mraz krajem oktobra i poslednji paradajz požuti na stabljici bez šanse da sazri, mnogi baštovani jednostavno zatvore kapiju i kažu sebi i ženi, vidimo se na proleće. To je greška koja se skupo plaća sledećeg leta, i znam ja ljude u selu pored Topole koji su godinama tako radili pa se čudili što im bašta iz godine u godinu slabije rada. Bašta se za zimu priprema kao što se čovek priprema za spavanje, polako, sa pažnjom, i ne treba ništa preskočiti jer svaki preskočen korak na proleće traži dupli trud.

KOMPOST ZA POČETNIKE: KAKO NAPRAVITI CRNO ZLATO ZA VAŠU BAŠTU

Kad sam bio klinac od deset godina, moj deda je iza štale u Kosmaju imao gomilu u koju je bacao sve, ljuske od jaja, pokvareno voće sa drveća, suvo lišće iz avlije, staru slamu iz kokošinjca, i konjske jabuke sa farme komšije Branka. Mi deca smo tu gomilu zvali smrdljiva brda i obilazili smo je u širokom luku, a deda bi se samo smejao iza nadžaka i govorio sa onim mirnim osmehom starih ljudi, to vam je zlato, deco, samo što još ne znate.

KAKO GAJITI PARADAJZ U BAŠTI: VODIČ ZA POČETNIKE I ISKUSNE BAŠTOVANE

Paradajz traži tri stvari, sunce, vodu i strpljenje. Moj deda bi rekao i četvrtu, razgovor, i zvuči smešno dok ne probaš. Prošlog leta sam sa svojih devetnaest biljaka požegače i bikovog srca ubrao sto četrdeset sedam kilograma paradajza, najbolji rod koji sam imao u poslednjih pedeset godina otkad sam kao klinac prvi put seo uz dedu da ga gledam kako zaliva gredicu u Kosmaju. Brzi pregled, kako uspešno gajiti paradajz Paradajz gajite u zemljištu sa pH vrednošću između 6.0 i 7.0, sa sadnjom rasada posle petnaestog maja kad prođe opasnost od kasnog mraza. Sadite duboko do prvih listova, sa razmakom od šezdeset centimetara između biljaka i osamdeset između redova. Zalivajte ujutru na koren, redovno zalamajte zaperke, i prihranjujte čajem od koprive dva puta tokom sezone. Prva berba počinje krajem jula, a glavna sezona traje do sredine septembra.