BERBA I ČUVANJE BELOG LUKA
Komšija Žika, onaj što ima osamdeset godina i baštu kao iz slikovnice, izvadio je prošle godine beli luk čim je video da mu se vrhovi malo požuteli, i to početkom juna, prerano. Do Božića mu je pola venca propalo, omekšao i proklijao, a on se čudio kako to kad je luk bio krupan i lep. A ja sam mu rekao ono što znam iz iskustva, Žiko, beli luk nije težak za gajenje nego za vađenje u pravo vreme i za čuvanje kako treba.
KAKO NAPRAVITI KOMPOST KOD KUĆE
Sin mi je prošlog meseca došao iz Beograda i pitao me da li može da pravi kompost kod kuće, na terasi od trinaest kvadrata, gde mačka spava i gde nema ni pedlja zemlje. Ja sam se nasmejao i rekao mu ono što bi i moj deda rekao, sine, za kompost ti ne treba njiva nego strpljenje i jedna kanta sa poklopcem. Jer evo u čemu je stvar. Većina ljudi misli da je kompost nešto za nas seljake koji imamo hiljadu kvadrata bašte i komposter od paleta iza voćnjaka. A istina je da kompost kod kuće može da pravi i čovek u garsonjeri, samo treba da zna kako. Otpad od kuhinje koji svaki dan bacate u đubre, te ljuske od krompira, talog od kafe, koru od jabuke, sve to može da postane crna mrvičasta zemlja koja vredi kao kupovno đubrivo. Danas ću vam objasniti kako, i to na dva načina, jedan za one sa baštom i dvorištem, a drugi za one koji imaju samo terasu i dobru volju.
ŠTA SADITI U JUNU: POVRĆE KOJE JOŠ STIGNE DA RODI
Svake godine mi neko iz komšiluka u junu kaže istu rečenicu. Eh, Čedomire, prošlo je vreme za sadnju, sad je samo da se čeka rod. A ja ga pogledam, nasmejem se, i poведем do svoje bašte gde u junu sejem kao da je tek krenulo proleće. Jer jeste krenulo, samo druga runda. Moj deda bi rekao da zemlja ne gleda u kalendar nego u toplotu, i bio je u pravu kao i obično. U junu je zemlja taman onakva kakvu većina semenki najviše voli. Topla je da seme brzo proklija, a još nije spržena kao što ume da bude u jeku jula. Ima čitav spisak povrća koje, ako ga sad staviš, lepo stigne da naraste i da rodi pre nego što stignu prve jesenje hladnoće.
ZALIVANJE BAŠTE LETI: KAKO DA NE POTROŠIŠ SVU VODU UZALUD
Leto je za baštovana i blagoslov i muka u istom danu. Ono isto sunce koje ti daje rod ume za jedno popodne da spali sve što si mesecima negovao. I na kraju se cela ta letnja borba svede na jednu jedinu stvar, na vodu. Kako i kada zalivaš, to ti odredi da li ćeš imati punu trpezu ili sasušene biljke koje samo tužno vise i mole za kišu koje nema.
NAJČEŠĆE GREŠKE POČETNIKA U BAŠTI I KAKO IH IZBEĆI
Kad sam prvi put zakopao u svoju baštu, one prve godine posle selidbe iz Beograda, mislio sam da je sve to prosta stvar. Staviš seme u zemlju, zaliješ ga, i čekaš da nikne i da rodi. Pa kad mi je do leta propalo dobrih pola onoga što sam posadio, shvatio sam da zemlja ima svoja pravila, stara koliko i svet, i da ih moraš poštovati hteo ne hteo. Greške sam pravio sve redom, jednu po jednu, kao po spisku. Ali svaka me je nečemu naučila, pa sad mogu mirne duše da vam kažem koje da izbegnete da ne biste gubili godine kao ja. Moj deda bi rekao da je najbolji učitelj sopstvena greška, ali da je pametan onaj ko uči i iz tuđih. Pa hajde da vam uštedim koju sezonu mučenja.
DOMAĆA RAKIJA OD ŠLJIVE: KAKO SE PRAVI PRAVA ŠLJIVOVICA
Moj deda je govorio da čovek koji ne zna da napravi rakiju, ne zna ni da živi na ovoj zemlji, a preterivao je naravno, kao što su stari ljudi umeli da preteruju kad su hteli da te nešto nauče. Ali u tom njegovom preterivanju uvek je bilo zrno istine, i danas posle šezdeset godina znam tačno šta je hteo da mi kaže. Rakija od šljive je mnogo više od pića, to je tradicija, to je strpljenje, to je poštovanje prema voću koje ti je zemlja dala u jesen kad si je dobro pazio u avgustu.
ŽIVOT NA SELU POSLE GRADA: ŠTA SAM NAUČIO ZA DVE GODINE
Ima već dve pune godine kako sam zamenio betonski blok na devetom spratu za kuću sa baštom kraj Topole. Ljudi me, naročito oni stari poznanici iz grada, često pitaju istu stvar. Da li ti je žao, Čedo, da li ti nedostaje grad, da li ti je dosadno tamo na selu. Pa sam rešio da jednom sednem i iskreno napišem šta sam za ove dve godine zaista naučio, i šta je ispalo sasvim drugačije nego što sam pre selidbe mislio.
PRODAO SAM STAN U BLOKU I PRESELIO SE NA SELO: MOJE ISKUSTVO
Kad sam konačno odlučio da napustim Beograd i preselim se na selo pored Topole, mislio sam da je najteži deo celog posla doneti tu odluku u stomaku, da ostalo ide samo od sebe. Ispostavilo se da je prodaja stana u Novom Beogradu bila posebna priča za sebe, ali ne onakva priča kakvu sam mesecima očekivao u najgorim noćima kad nisam mogao da zaspim. Bio sam spreman na mesece čekanja, na sve moguće komplikacije, na beskrajne ljude koji gledaju stan i onda odu bez reči. Na kraju je celo slo trajalo tri nedelje od prvog oglasa do potpisanog predugovora, i evo kako se to tačno desilo, dan po dan, razočarenje po razočarenje, pa na kraju olakšanje.
ZAŠTO SAM NAPUSTIO BEOGRAD POSLE 35 GODINA: PRIČA O PROMENI ŽIVOTA
Trideset i pet godina sam živeo u Beogradu, trideset i pet godina sam se budio na zvuk saobraćaja umesto na ptice, mirisao izduvne gasove umesto jutarnji vazduh, i gledao kroz prozor u zgradu preko puta koja je izgledala istovetno kao moja. I onda sam jednog utorka u junu 2022. godine, tačno tri nedelje posle penzionisanja, rekao Gordani dosta mi je, hoću da probamo drugačije, ne moramo zauvek, samo da vidimo šta je tamo.
PRIPREMA BAŠTE ZA ZIMU: KAKO ZATVORITI SEZONU KAKO TREBA
Kad padne prvi mraz krajem oktobra i poslednji paradajz požuti na stabljici bez šanse da sazri, mnogi baštovani jednostavno zatvore kapiju i kažu sebi i ženi, vidimo se na proleće. To je greška koja se skupo plaća sledećeg leta, i znam ja ljude u selu pored Topole koji su godinama tako radili pa se čudili što im bašta iz godine u godinu slabije rada. Bašta se za zimu priprema kao što se čovek priprema za spavanje, polako, sa pažnjom, i ne treba ništa preskočiti jer svaki preskočen korak na proleće traži dupli trud.
- 1
- 2